Уштеда струје кроз промену тарифног система

Мада држава још није изашла са прецизним планом колике би попусте могли да очекују грађани који успеју да уштеду нешто струје током наредних месеци, већина оних који се баве производњом електричне енергије у Србији предлажу мере како да се спаси и електроенергетски систем и смање рачуни. Па да буде обострана корист. Утолико пре што од 1. септембра стиже ново поскупљење струје за 6,5 одсто, након чега ће према прорачуну Агенције за енергетику, просечна цена киловат-сата бити 8,144 динара, без пореза.

Као један од предлога је и промена тарифног система, каже у разговору за „Политику” др Слободан Ружић, дипломирани инжењер електротехнике, саветник предузећа за енергетску ефикасност „Енерџи сејвинг груп” и један од бивши заменика министра енергетике.

Према изјавама највиших званичника чини се да је пред нама, у енергетском смислу, веома тешка зимска сезона. Да ли је ситуација у којој се налазимо катастрофална или ипак немамо разлога за бригу?

Основни и највећи проблем нашег енергетског система током предстојеће зиме је знатно смањење производње струје у термоелектрани „Никола Тесла” (ТЕНТ) због смањене производње угља у рударском басену „Колубара”. Други огроман проблем је стање наших акумулација. Због врло малих дотока, недостатка угља и превисоких цена увозне енергије, оне су током летњег периода интензивно коришћене за производњу електричне енергије. То је довело до ситуације да су нивои воде у акумулационим језерима изузетно ниски, а требало би да до 1. октобра буду на својим максимумима. Ако се период суше настави осим смањене производња из ТЕ имаћемо и смањену производњу из ХЕ, што ће ионако тешку ситуацију учинити још тежом. Разлога за бригу има на претек, али ипак не бих рекао да је ситуација катастрофална.

Да ли то значи да нас сигурно чекају рестрикције и да не можемо ништа да урадимо да их спречимо? И ко је крив?

Не, не значи. Треба хитно осмислити неопходне мере да до рестрикција не дође и без оклевања почети њихово спровођење. Нико ко се имало разуме у енергетику не може да искључи могућност рестрикција током ове зиме, али далеко је од тога да смо беспомоћни и да не можемо ништа да урадимо да их спречимо. А што се криваца тиче, рекао бих да је највећи кривац лоша кадровска политика у ЕПС-у која траје пуних 30 година. Једнак, ако не и већи део кривице сносе све владе и сви министри енергетике у претходних 20 година који су више времена и пажње посвећивали усклађивању са енергетском политиком ЕУ чак и кад је она за нас била погубна, а занемаривали су потребу обезбеђивања енергетске сигурности своје земље. Укратко, требало је да ТЕ „Колубару Б” имамо на мрежи пре најмање 10 година, а ТЕ „Костолац Б-3” пре пет. Онда би огромне тешкоће о којима данас говоримо биле само ситни, уобичајени оперативни проблеми.

Да ли је најава председника Вучића да ће бити разрађен систем за давање знатних подстицаја свим потрошачима који смање своју потрошњу у односу на исти месец прошле године, управо покушај деловања на потрошњу о којем ви говорите?

Најава таквог пакета мера је корак у правом смеру и изузетно је добро што су највиши државни руководиоци схватили неопходност повећања енергетске ефикасности и смањења расипања енергије. Бојим се, ипак, да то није права мера и да неће дати потребне ефекте. Наиме, око 70 одсто наших потрошача у домаћинствима троши 300-400 киловат-часова месечно и лети и зими, што је сасвим рационална потрошња. Не вреди њима нудити никакве попусте да би додатно смањили потрошњу, јер „го се не скида”, што би рекао наш народ. Са друге стране, прескуп увоз је неопходан због оних 30 процената потрошача који не воде довољно рачуна о својој потрошњи. Срећом ми већ у употреби имамо механизам којим можемо да делујемо селективно на различите категорије потрошача. То је тарифни систем.

Шта је онда ваш савет?

Према мом мишљењу, сада је неопходно извршити корекције тарифног система за гарантовано снабдевање, тако да се граница између плаве и црвене зоне смањи са 1.600 на 1.200 киловат-сати месечно или чак на 1.000. Такође, неопходно је повећати односе цена у зеленој, плавој и црвеној зони са један према 1,5 према три на један према два према четири. Потрошачима у зеленој зони не мора се уопште повећавати цена електричне енергије, али потрошачима у плавој зони треба да буде дупло већа, а потрошачима у црвеној четири пута скупља него потрошачима у зеленој зони. То је како економски исправно тако и социјално праведно. Прескуп увоз постоји због потрошача из плаве и црвене зоне, па они треба и да плате тај увоз.

Можете ли да процените могуће ефекте промена тарифног система које сугеришете?

Када смо 2001. године увели тарифни систем са прогресивном тарифом, били смо у сличној енергетској ситуацији мада због сасвим других разлога. Претходне сезоне имали смо 57 дана сурових планских рестрикција, а те 2001–2002. године, упркос знатно хладнијој зими, рестрикције су се десиле само у два дана и то због хаварија на производним објектима. Потоње детаљне анализе показале су да смо те зимске сезоне, применом новог тарифног система остварили уштеде од 500 мегавата у вршној снази и 980-1.040 гигават-сати у утрошеној енергији. Мислим да је нешто слично могуће остварити и ове године.

Да ли је краткорочно могуће још нешто урадити?

Јесте. Потребно је да сви потрошачи који то могу, поготово они са великом потрошњом, инсталирају мале соларне електране на кровове својих кућа и да постану купци-произвођачи. То ће смањити њихове рачуне за струју, извући ће их из црвене зоне, а допринеће и смањењу неопходног увоза. Дакле, општа корист. Зато гарантовани снабдевач и оператор дистрибутивног система треба да по хитном поступку решавају захтеве грађана који желе да постану купци-произвођачи и да учине све да им помогну да се што пре прикључе на мрежу.

Шта можемо да урадимо ако је смањена производња у термоелектранама, ако не буде воде за производњу у хидроелектранама и ако цене увозне енергије остану овако високе?

Морам да кажем да је нешто већ учињено. Ново руководство ЕПС-а показује знаке одавно заборављене стручности, не дају свакодневно бесмислене и бескорисне политичко-популистичке изјаве, а уместо тога говоре о потреби изградње неких важних објеката, на пример РХЕ „Бистрица”. Краткорочно посматрано, на оперативном нивоу, чини ми се да је пословодство ЕПС-а акценат ставило на набавку угља што са становишта производње сада мора да буде приоритет. Такође, мислим да покушавају да склопе билатералне уговоре о увозу електричне енергије, мимо такозваног слободног и организованог тржишта електричне енергије које је потпуно подивљало. Све што у томе успеју биће од огромног значаја. Не знам лично колеге, али искрено навијам за њих и сматрам да свако ко може треба да им помогне у њиховим настојањима зарад општег добра. Ипак, бојим се да мере на страни производње и увоза неће бити довољне. Неопходно је деловати и на потрошњу како би се спречиле рестрикције или огромни финансијски губици или и једно и друго.

Једна мала дигресија јел ви то имате нешто против слободног тржишта електричне енергије?

Имам више него што можете да замислите, али то је посебна тема којом се можемо позабавити неком другом приликом У најкраћем, од Тексаса, преко ЕУ па до нас самих, то слободно тржиште се у свакој кризи показало као један катастрофалан механизам који кризу не лечи него продубљује. Садашња енергетска катастрофа у ЕУ вуче своје корене управо из идеолошки наметнутог концепта слободног тржишта струје и природног гаса.