Ušteda struje kroz promenu tarifnog sistema

Mada država još nije izašla sa preciznim planom kolike bi popuste mogli da očekuju građani koji uspeju da uštedu nešto struje tokom narednih meseci, većina onih koji se bave proizvodnjom električne energije u Srbiji predlažu mere kako da se spasi i elektroenergetski sistem i smanje računi. Pa da bude obostrana korist. Utoliko pre što od 1. septembra stiže novo poskupljenje struje za 6,5 odsto, nakon čega će prema proračunu Agencije za energetiku, prosečna cena kilovat-sata biti 8,144 dinara, bez poreza.

Kao jedan od predloga je i promena tarifnog sistema, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Slobodan Ružić, diplomirani inženjer elektrotehnike, savetnik preduzeća za energetsku efikasnost „Enerdži sejving grup” i jedan od bivši zamenika ministra energetike.

Prema izjavama najviših zvaničnika čini se da je pred nama, u energetskom smislu, veoma teška zimska sezona. Da li je situacija u kojoj se nalazimo katastrofalna ili ipak nemamo razloga za brigu?

Osnovni i najveći problem našeg energetskog sistema tokom predstojeće zime je znatno smanjenje proizvodnje struje u termoelektrani „Nikola Tesla” (TENT) zbog smanjene proizvodnje uglja u rudarskom basenu „Kolubara”. Drugi ogroman problem je stanje naših akumulacija. Zbog vrlo malih dotoka, nedostatka uglja i previsokih cena uvozne energije, one su tokom letnjeg perioda intenzivno korišćene za proizvodnju električne energije. To je dovelo do situacije da su nivoi vode u akumulacionim jezerima izuzetno niski, a trebalo bi da do 1. oktobra budu na svojim maksimumima. Ako se period suše nastavi osim smanjene proizvodnja iz TE imaćemo i smanjenu proizvodnju iz HE, što će ionako tešku situaciju učiniti još težom. Razloga za brigu ima na pretek, ali ipak ne bih rekao da je situacija katastrofalna.

Da li to znači da nas sigurno čekaju restrikcije i da ne možemo ništa da uradimo da ih sprečimo? I ko je kriv?

Ne, ne znači. Treba hitno osmisliti neophodne mere da do restrikcija ne dođe i bez oklevanja početi njihovo sprovođenje. Niko ko se imalo razume u energetiku ne može da isključi mogućnost restrikcija tokom ove zime, ali daleko je od toga da smo bespomoćni i da ne možemo ništa da uradimo da ih sprečimo. A što se krivaca tiče, rekao bih da je najveći krivac loša kadrovska politika u EPS-u koja traje punih 30 godina. Jednak, ako ne i veći deo krivice snose sve vlade i svi ministri energetike u prethodnih 20 godina koji su više vremena i pažnje posvećivali usklađivanju sa energetskom politikom EU čak i kad je ona za nas bila pogubna, a zanemarivali su potrebu obezbeđivanja energetske sigurnosti svoje zemlje. Ukratko, trebalo je da TE „Kolubaru B” imamo na mreži pre najmanje 10 godina, a TE „Kostolac B-3” pre pet. Onda bi ogromne teškoće o kojima danas govorimo bile samo sitni, uobičajeni operativni problemi.

Da li je najava predsednika Vučića da će biti razrađen sistem za davanje znatnih podsticaja svim potrošačima koji smanje svoju potrošnju u odnosu na isti mesec prošle godine, upravo pokušaj delovanja na potrošnju o kojem vi govorite?

Najava takvog paketa mera je korak u pravom smeru i izuzetno je dobro što su najviši državni rukovodioci shvatili neophodnost povećanja energetske efikasnosti i smanjenja rasipanja energije. Bojim se, ipak, da to nije prava mera i da neće dati potrebne efekte. Naime, oko 70 odsto naših potrošača u domaćinstvima troši 300-400 kilovat-časova mesečno i leti i zimi, što je sasvim racionalna potrošnja. Ne vredi njima nuditi nikakve popuste da bi dodatno smanjili potrošnju, jer „go se ne skida”, što bi rekao naš narod. Sa druge strane, preskup uvoz je neophodan zbog onih 30 procenata potrošača koji ne vode dovoljno računa o svojoj potrošnji. Srećom mi već u upotrebi imamo mehanizam kojim možemo da delujemo selektivno na različite kategorije potrošača. To je tarifni sistem.

Šta je onda vaš savet?

Prema mom mišljenju, sada je neophodno izvršiti korekcije tarifnog sistema za garantovano snabdevanje, tako da se granica između plave i crvene zone smanji sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati mesečno ili čak na 1.000. Takođe, neophodno je povećati odnose cena u zelenoj, plavoj i crvenoj zoni sa jedan prema 1,5 prema tri na jedan prema dva prema četiri. Potrošačima u zelenoj zoni ne mora se uopšte povećavati cena električne energije, ali potrošačima u plavoj zoni treba da bude duplo veća, a potrošačima u crvenoj četiri puta skuplja nego potrošačima u zelenoj zoni. To je kako ekonomski ispravno tako i socijalno pravedno. Preskup uvoz postoji zbog potrošača iz plave i crvene zone, pa oni treba i da plate taj uvoz.

Možete li da procenite moguće efekte promena tarifnog sistema koje sugerišete?

Kada smo 2001. godine uveli tarifni sistem sa progresivnom tarifom, bili smo u sličnoj energetskoj situaciji mada zbog sasvim drugih razloga. Prethodne sezone imali smo 57 dana surovih planskih restrikcija, a te 2001–2002. godine, uprkos znatno hladnijoj zimi, restrikcije su se desile samo u dva dana i to zbog havarija na proizvodnim objektima. Potonje detaljne analize pokazale su da smo te zimske sezone, primenom novog tarifnog sistema ostvarili uštede od 500 megavata u vršnoj snazi i 980-1.040 gigavat-sati u utrošenoj energiji. Mislim da je nešto slično moguće ostvariti i ove godine.

Da li je kratkoročno moguće još nešto uraditi?

Jeste. Potrebno je da svi potrošači koji to mogu, pogotovo oni sa velikom potrošnjom, instaliraju male solarne elektrane na krovove svojih kuća i da postanu kupci-proizvođači. To će smanjiti njihove račune za struju, izvući će ih iz crvene zone, a doprineće i smanjenju neophodnog uvoza. Dakle, opšta korist. Zato garantovani snabdevač i operator distributivnog sistema treba da po hitnom postupku rešavaju zahteve građana koji žele da postanu kupci-proizvođači i da učine sve da im pomognu da se što pre priključe na mrežu.

Šta možemo da uradimo ako je smanjena proizvodnja u termoelektranama, ako ne bude vode za proizvodnju u hidroelektranama i ako cene uvozne energije ostanu ovako visoke?

Moram da kažem da je nešto već učinjeno. Novo rukovodstvo EPS-a pokazuje znake odavno zaboravljene stručnosti, ne daju svakodnevno besmislene i beskorisne političko-populističke izjave, a umesto toga govore o potrebi izgradnje nekih važnih objekata, na primer RHE „Bistrica”. Kratkoročno posmatrano, na operativnom nivou, čini mi se da je poslovodstvo EPS-a akcenat stavilo na nabavku uglja što sa stanovišta proizvodnje sada mora da bude prioritet. Takođe, mislim da pokušavaju da sklope bilateralne ugovore o uvozu električne energije, mimo takozvanog slobodnog i organizovanog tržišta električne energije koje je potpuno podivljalo. Sve što u tome uspeju biće od ogromnog značaja. Ne znam lično kolege, ali iskreno navijam za njih i smatram da svako ko može treba da im pomogne u njihovim nastojanjima zarad opšteg dobra. Ipak, bojim se da mere na strani proizvodnje i uvoza neće biti dovoljne. Neophodno je delovati i na potrošnju kako bi se sprečile restrikcije ili ogromni finansijski gubici ili i jedno i drugo.

Jedna mala digresija jel vi to imate nešto protiv slobodnog tržišta električne energije?

Imam više nego što možete da zamislite, ali to je posebna tema kojom se možemo pozabaviti nekom drugom prilikom U najkraćem, od Teksasa, preko EU pa do nas samih, to slobodno tržište se u svakoj krizi pokazalo kao jedan katastrofalan mehanizam koji krizu ne leči nego produbljuje. Sadašnja energetska katastrofa u EU vuče svoje korene upravo iz ideološki nametnutog koncepta slobodnog tržišta struje i prirodnog gasa.