Робијаши плаћају свој боравак у затвору

Амерички председник Џозеф Бајден недавно је опростио део студентских кредита, а сад се већ намеће питање да ли би требало да отпише и део „затвореничког” дуга.

У већини Америке постоје закони који властима дају право да од ухапшеника наплаћују време проведено иза решетака. Многе савезне државе не користе ову могућност, али се због држава у којима се примењује оваква политика може говорити о дужничкој кризи затвореника.

АП наводи пример жене која је пре двадесет година одслужила две и по године робије због дроге и која држави Конектикат још дугује скоро 85.000 долара за трошкове боравка у затвору. Конектикат данас од робијаша наплаћује до 249 долара по дану, док је у Мичигену тарифа 60 долара.

Заговорници овакве политике истичу да је праведније да за смештај и храну осуђеника плаћају сами осуђеници, а не порески обвезници. Противници подсећају да су робијаши углавном најсиромашнији Американци и да они по изласку на слободу или не могу да пронађу посао или налазе најмање плаћена радна места. Ако још имају и затворенички дуг, њихова ситуација је још тежа. Из организација за заштиту људских права упозоравају да су то „скривени трошкови затварања” и нови начин да се казне људи који већ служе или су одслужили дуг друштву.

Због тога многе државе не гоне бивше затворенике да плате за боравак иза браве иако су они формално дужни властима. Друге наплаћују смештај у затвору само ако је некадашњи робијаш богат или ако је у међувремену добио наследство. Треће се не либе да бившем осуђенику заплене кућу или аутомобил да би наплатиле дуговање.

Наплата за боравак у затвору уобичајила се осамдесетих и деведесетих година. Тада је завладала политика затварања људи чак и за мања кривична дела (на пример за поседовање незнатне количине марихуане) па је број хапшеника толико нарастао да су државе одвајале знатан део буџета на затворе.

Многи осуђеници отплаћују дуг затвору и тако што раде док су на одслужењу казне. Према истраживању Државног универзитета Кент у Охају, затвореници најчешће зарађују далеко мање дневнице од америчких радника. Највећи број њих чисти затвор или производи у затворским радионицама па, на пример, шију униформе за владине упосленике или перу веш за државне болнице. Јавни универзитети у Вирџинији дужни су да купују намештај само из затворских мануфактура из ове државе.

Други ухапшеници су упослени на јавним радовима изван затвора или одржавају владине просторије, као што је случај у Небраски. Један део њих ангажован је на тешким пословима као што је посао ватрогасца, али нису адекватно плаћени. Док ватрогасац у Аризони заради 22 долара на сат, ватрогасац затвореник за исто време заради долар и по. Затвореница у Колораду мора да ради две недеље да би зарадила за паковање тампона. Јужњачке државе попут Оклахоме, Алабаме и Тексаса затвореницима уопште не плаћају за рад.

Национални јавни радио преноси да су власти добиле само 10 до 15 одсто суме коју потражују од бивших робијаша. Већина оних који су изашли на слободу готово да нема никаква примања или имовину па је немогуће да се од њих било шта наплати.

Ако се узме у обзир колико су затвореници стварно зарадили на одслужењу казне, чудно је да од њих још нешто треба наплатити. Многи робијаши не могу да отплате дуг јер им се рад у затвору плаћа испод тржишне цене, али се права вредност њиховог рада мери у милијардама долара. Како показују подаци Америчке уније за грађанске слободе, затвореници сваке године држави и приватним компанијама зараде 11 милијарди долара. Две трећине затворске популације је упослено и чини радну снагу од 800.000 људи, али они не добијају одговарајућу обуку и заштиту на раду, преноси „Гардијан”.

Америчка унија за грађанске слободе у извештају у јуну оптужила је власти да се стално жале на трошкове одржавања затвора, док истовремено приморавају затворску популацију на принудни рад и претварају је у јефтину или бесплатну радну снагу. Затвореници више доприносе него што коштају, јер обављају посао за који би држава или приватне компаније морале да издвоје далеко више новца да су ангажовале регуларне раднике, закључују у овој организацији.