„Гаспром” привремено зауставља „Северни ток 1”

Светске енергетске берзе и званични Берлин без даха чекају данас да виде да ли ће „Гаспром”, сходно најави, потпуно обуставити испоруке сибирског гаса „Северним током 1”, кључним гасоводом за снабдевање Немачке и ЕУ. И то због, како је званично најављено, неопходног тродневног (до 2. септембра) „ремонта јединог преосталог активног компресора” на том гасоводу. До јуче је „Северним током 1” ка Немачкој текло тек 20 одсто уобичајених лањских количина гаса, а сва је прилика да ће „Гаспром” у овом тренутку наставити са смањивањем испорука тог енергента појединим „непријатељским земљама” у Европи.

Тако је француска енергетска фирма „Анжи” јуче објавила да је од „Гаспрома” добила обавештење о даљем смањивању испорука (иначе симболичних количина, од око четири одсто) гаса према другој највећој економији ЕУ. У међувремену, немачки канцелар Олаф Шолц, немоћан да утиче на одлуку „Гаспрома” о дужини најновијег ремонта, упозорио је на „горку пилулу” која можда следи, у облику потпуног прекида испорука руског гаса највећој европској економији.

Шолц и кабинет у Берлину ипак не падају у енергетско безнађе. С једне стране, Берлин, а за њим и Брисел и Беч, протеклог викенда су предложили да ЕУ хитно приступи радикалним реформама домаћег енергетског тржишта. Односно да се политичком интервенцијом укине актуелни берзански модел трговања у којем цена гаса доминира као кључни фактор одређивања цене електричне енергије.

„Зашто је гас такав фактор, кад је струја произведена из обновљивих извора далеко јефтинија?”, упитала се током викенда Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије.

Она је истовремено, без много детаља, најавила да ће ЕУ почетком идуће године имати реформисано енергетско тржиште. Ово „берзанско лудило” с ценама гаса мора се прекинути, оценио је аустријски канцелар Карл Нехамер.

Француска и Шпанија су прошле јесени прве изашле с предлогом да ЕУ темељно промени методологију одређивања цене електричне енергије. Тај предлог наишао је својевремено на одобравање Италије, Португалије и Грчке, које су још онда упозоравале на могуће „ланчане последице” кошмара на берзама енергената. Међутим, централа ЕУ, Данска, Луксембург и Немачка били су тада скептични. Од прошле јесени до данас енергетска ситуација у ЕУ промењена је из корена.

ЕУ је у „енергетском рату с Русијом”, објавио је ових дана Јозеф Сикела, министар енергетике Чешке, председавајуће ЕУ до Нове године. Званични Праг је истовремено објавио да ће ванредна седница министара енергетике ЕУ поводом рекордних цена гаса и електричне енергије у унији бити одржана 9. септембра. „Европу ове зиме чека испит енергетске солидарности”, упозорава Фатих Бирол, шеф Међународне агенције за енергију.

Колико ће ЕУ бити енергетски солидарна кад захладни, а трошкови набавке гаса, мимо Русије, нарасту, остаје да се види. Званична Атина јуче је најавила да Грчка не намерава, попут Немачке и Француске, да наредне зиме уводи рестрикције струје привреди и домаћинствима. Истовремено, мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто истакао је да ће Будимпешта, „свиђало се то неком или не”, наставити преговоре с „Гаспромом” о додатним испорукама гаса на јесен и зиму.

Упоредо с најновијом, одлучном кампањом за реформу европског енергетског тржишта, Немачка грозничаво и све успешније пуни домаћа складишта гаса за зиму. До краја септембра напуниће 82 одсто гасних складишта, односно оствариће циљ постављен за октобар (85 одсто), објавио је немачки министар економије Роберт Хабек. На ту објаву из Берлина, берзе су у понедељак обориле цену гаса за 21 одсто, и то након прошлонедељног скока од око 40 одсто, јавио је „Блумберг”.

Цена попуњених немачких гасних складишта није мала. Наиме, Немачка је овог лета потрошила додатних 1,5 милијарди евра за набавку течног гаса (ЛНГ), углавном из САД и Катара, пренеле су агенције. С друге стране, Клаус Милер, шеф државне агенције за мреже (Бундеснецагентур), истиче да Немачка наредне зиме може избећи рестрикције, између осталог, ако за петину смањи извоз струје земљама у окружењу.