Клонирано пет питбул теријера

Губитак Бугера, питбул теријера, био је више него што је Американка Бернан Мекини могла да поднесе. Сада је срећна, „лакша” за 50.000 долара и без своје куће, али је зато власник пет клонираних Бугерових штенаца.

Бернан Мекини (57) каже да јој је њен вољени питбул Бугер спасио живот када ју је одбранио од мастифа, три пута већег од њега, а онда научио да гура њена колица док се опорављала од задобијених тешких повреда руке и ноге и оштећења нерава.

Бугер је угинуо 2006, али се сада вратио – у облику пет малих клонова оштењених прошле недеље захваљујући јужнокорејској компанији, јавиле су агенције и објавили светски листови.

Пет клонова направила је сеулска лабораторија РНЛ Био у сарадњи са тимом научника са Сеулског националног универзитета који су 2005. створили првог клонираног пса на свету, мужјака авганистанског хрта по имену Снупи (штене Сеулског националног универзитета, односно, Seoul National University Puppy – Snuppy).

На челу овог тима налази се Ли Бјеонг Чун, некадашњи колега осрамоћеног научника Хванг Ву Сука чија су се тобожња открића у истраживању стем ћелија 

показала као превара. Независне анализе, међутим, показале су да је клонирање пса, које је обавио овај тим, било истинско.

Отада је Лијев тим клонирао око 30 паса и пет вукова, али Бугерови клонови, за које је Мекинијева платила 50.000 долара, представљају прво успешно комерцијално клонирање једног пса.

Ова процедура, која кошта и до 150.000 долара, изазвала је критике група за заштиту животиња које се противе клонирању кућних љубимаца тврдећи да оно може да доведе до рађања наказних младунаца. Ове групе такође упозоравају да је овде реч о експлоатацији сурогат мајки и донатора јајашаца, као и да се пласирају неосноване тврдње да је нова животиња идентична копија оригинала.

„Овај случај скопчан је са бригом за добробит животиња, а што је најважније, он не враћа оно наше вољено биће”, каже Мартин Стивенс, потпредседник за питања истраживања животиња у Хуманом удружењу Сједињених Држава са седиштем у Вашингтону.

„Не гарантује ДНК мртве животиње да ће потомци бити идентични угинулој. За стварање животиње потребно је више од гена”, тврди Стивенс, који је биолог.

У прилог свом неслагању Стивенс наводи и то да су стотине паса и мачака подвргнуте инвазивној процедури због узимања јајашаца и стварања сурогата. На основу извештаја који је у мају објавило Хумано удружење 3.656 клонираних ембриона, 310 донатора јајашаца и 214 сурогата коришћено је да би се добило само пет клонираних паса и 11 клонираних мачака који су успели да преживе само 30 дана по рођењу.

Стивенс додаје да у САД постоје милиони паса и мачака бескућника који чекају да их неко усвоји.

Мекинијева, писац сценарија и некадашњи предавач драме на америчким универзитетима, ступила је у контакт са Лијем пошто јој је пас угинуо од рака у априлу 2006.

Корејски научник је у марту ове године у Сеул пренео ћелије пса које су раније биле узете и замрзнуте у једном америчком институту. С обзиром на то да су дуго биле замрзнуте, ћелије су биле у лошем стању, али је клонирање успешно обављено захваљујући „научној технологији која је умногоме напредовала од времена када смо клонирали Снупија”, каже Ли и додаје да нема сумње да су створени стварни Бугерови клонови, са идентичним белим мрљама испод врата.

Мекинијева каже да је клонове назвала Бугер Мекини, Бугер Ли, Бугер Ра, Бугер Хонг и Бугер Парк, по себи и јужнокорејским научницима који су њен сан претворили у стварност. Одучила је да три штенета понесе са собом у Калифорнију, где има још пет паса и три коња. Преостала два намерава да поклони како би били обучени као службени пси за помоћ хендикепиранима или старим особама.

Јужнокорејска лабораторија наплаћује и до 150.000 за клонирање паса, али је Мекинијева платила само трећину ове суме јер је била први поручилац и направила им рекламу, каже Ра Џеонг Чан који се налази на челу компаније. Фирма планира, како каже, да клонира око 300 паса годишње, али је заинтересована и за дуплирање камила за муштерије са Блиског истока.

Клонирање Бугера представља остварење комерцијалног сна који је почео пре више од десет година. Када су 1997. шкотски научници клонирали овцу Доли, лабораторије за биотехнологију широм света почеле су да истражују које би то друге животиње могле да се репродукују. Са једним бројем врста све је ишло глатко, али су пси представљали посебну препреку због свог непредвидивог циклуса овулације и проблема да се извади зрело јајашце.

И поред тога, на радост Јужнокорејаца, сеулска лабораторија наставила је после Снупијевог рођења бесплатно и успешно да клонира и друге псе. Тако су током неколико претходних месеци на свет дошли клонови најбољих полицијских паса трагача који су већ укључени у обуку за службене псе јужнокорејске царинске службе.