Оркестар „диригента” Мицића

Од извештача „Журнала”
Праг – Премијера, пред више од 2.000 српских навијача, била је успешна. Била је подсетник колико је мало потребно противнику, макар био и слабији као што је Холандија од Србије, да за само неколико минута угрози оно што се чинило сигурним ходом ка победи. Али била је и потврда – након свега виђеног првог дана – да је Србија први фаворит у групи која се игра у Прагу.

Некада вам није потребан коментатор – ако гледате код куће – или упаљена статистика – ако сте у дворани – да бисте приметили да се нешто неуобичајено дешава. Например, после осам минута утакмице између Србије и Холандије, помислили бисте „Је л’ могуће да је Васа асистирао за сваки кош до сада!?”

Василије Мицић јесте по вокацији организатор игре, али је до одласка на клупу (уз аплаузе) био искључиви извор креације коју су завршавали други око њега. Поделио је седам асистенција да би на семафору писало 28:18.

Вања Маринковић је два пута поцепао мрежу, Никола Јокић имао „зато сам најталентованији центар света” моменте, док су Владимир Лучић и Никола Калинић били – сада већ стандардно и импресивно – најчвршћи крилни тандем који може да се замисли.

И наравно да је Србија имала експресних 13:4, па 28:18, а после тројке Огњена Јарамаза и 38:21. У том тренутку, Светислав Пешић је у игру увео већ десеторицу играча. Остао је само још Немања Недовић да се врати и званично на паркет први пут од повреде у припремном мечу са Словенијом.

Изостанак Николе Милутинова (придружиће се екипи у недељу након што је остао у Београду због вируса) приморао је Јагодића-Куриџу да оде на петицу. Ту су мало настали проблеми јер је Маурицио Бускаља баш увео 221 сантиметара високог Хармса. Холандија је ухватила замах и више није била у подређеном положају. Заостајала је, наравно, али није се плашила. Палили су тројке сви који су стигли. Малтене су их сви и погађали.

Де Јонг више од других. И можемо то да припишемо шутерском таленту, али морамо и одбрани мањег интензитета у тим тренуцима. Посебно на почетку треће четвртине када је, тек тако, Холандија смањила на 51:45.

Момци у белим дресовима се нису ни приближно активно кретали у нападу као на старту меча, док се наранџаста боја радовала по терену. Било је потребно да се нешто деси...

Десила се техничка грешка Николе Јокића. Нисмо баш на то мислили, али је било делотворно.

После тог казненог пенала за само 56:51, машина је поново кренула. Предвођена, опет, фантастичним Мицићем. На брзину је дошао до 11 асистенција, само што их је сада зачинио и са 12 поена. После дабл-дабла у 27. минуту и враћене убедљивије предности, отишао је на клупу први плеј нашег тима. За њим је кренуо, после скоро целе одигране четвртине, Јокић. Тада је било – требало би – безбедних 75:59.

Чисто да мало забрину селектора Пешића, Холанђани су погодили брзе три тројке на старту последње четвртине, смањили на само 77:69, али је овога пута Србија имала спреман одговор. И то не од водећих играча.

Дворана: О2 арена у Прагу. Гледалаца: 3.000. Судије: Јилмаз (Турска), Гедвилас (Литванија), Баки (Турска). Освојене лопте: Србија 10, Холандија 2. Изгубљене лопте: Србија 7, Холандија 16. Асистенције: Србија 26, Холандија 16. Личне грешке: Србија 12, Холандија 18.

СРБИЈА: Давидовац 1, Гудурић 5, Јаг.Куриџа 4, Јарамаз 9 (3 тројке), Јокић 19 (1), Калинић 10 (2), Лучић 6, Маринковић 18 (5), Мицић 15 (2), Недовић 2, Ристић 11 (1).

ХОЛАНДИЈА: Де Јонг 28 (6), Едвардс 2, Франк, Хармс 8, Хаминк 6 (2), Херази 6, Клоф 7 (1), Кок, Р.Шхафтенар, О.Шхафтенар 2, Ван Дер Вурст 11 (2), Вилијамс 6 (2).