Из Сарајева тужба против Шмита, Хрватске и ЕУ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Заокрет бошњачке политике и промена перцепције коју је Сарајево имало према досадашњих осам протектора – које су посипали комплиментима све док су супервизори били заокупљени „корекцијама” Дејтонског споразума у корист централизације БиХ – манифестовао се и тужбом коју је Странка за БиХ (СБиХ) поднела Европском суду правде против Кристијана Шмита, Хрватске и Европске уније.

Сазнања да ће (не)именовани супервизор делимично уважити права Хрвата и помоћи најмалобројнијем народу да добије механизме који ће онемогућити да им бројнији народ у том ентитету бира представнике, попут Жељка Комшића, у бошњачкој јавности се све чешће представља као „исламофобија” и „испоручивање Федерације БиХ – Загребу”.

Корак даље од дела бошњачких званичника код којих се због очекиваног октроисања изборног законодавства у вокабулару усталила реч о „европском фашизму” отишла је Странка за БиХ, одраније позната као радикална у захтевима за измене Дејтона. Из СБиХ су „у име грађана” Европском суду поднели апелацију јер актуелни високи представник „делује као агент Хрватске”.

„Високи представник ставља у овом случају Хрватску у супериоран положај, а БиХ у инфериоран, кршећи тако принципе баланса на којем је заснован мировни уговор”, сматра аутор апелације Златко Хаџидедић.

Недавно одржани политички дириговани протести у Сарајеву против Шмитове интервенције могли би да се понове, јер сарајевски медији преносе како „грађани позивају на протесте” испред ОХР-а како би „све патриоте” наводно 7. септембра изразиле противљење наметању измена Изборног закона.

Шмит је обавио нову серију консултација унутар БиХ као и са представницима међународне заједнице. Савет за спровођење мира (ПИК) заседао је крајем седмице, а сарајевски медији пишу да се Организација исламских земаља, коју у ПИК-у представља Турска, противила наметању политичког сета измена Изборног закона, за разлику од Америке и Велике Британије, које стоје иза Шмита, који наводно још није добио подршку Берлина.

Таква сазнања послужила су за претпоставке да би предстојећа посета председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана могла имати важан утицај на решење проблема који већ две деценије оптерећује односе у Федерацији БиХ. Босна и Херцеговина ће бити у „врху дневног реда” Ердоганове турнеје, најавио је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.

Током предстојеће посете Ердогана очекује се да реформа изборног закона буде једна од тема, а на томе ће, како пише портал „Кликс” нарочито инсистирати Хрватска коју ће Ердоган посетити 8. септембра.

Међу партијама у ФБиХ су подељена мишљења о томе да ли ће Шмит током месеца наметнути измене изборних правила. Бошњаци, наиме, верују да до тога неће доћи и тврде да су Хрвати у том ентитету адекватно заступљени и да у извршној власти процентуално учествују и више него што правила предвиђају. Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић спада међу оне који верују да ће Шмит наметнути решења јер би у противном „изгубио кредибилитет”, те наводи како је модел „легитимног представљања” договорен политичким споразумом пре две године у Мостару.