Збринуте велике количине опасног отпада

Прошле године збринуте су рекордне количине посебних токова отпада, а у првих седам месеци 2022. тај тренд се наставио, подаци су Удружења рециклера Србије. Тачније, око 120.000 тона електронског и електричног отпада, гума, моторних уља, возила, акумулатора и батерија прикупљено је прошле године, а у овом удружењу истичу да је тај резултат последица „унапређења у систему исплате подстицаја за рад рециклажне индустрије”.

– Претходна година представља прекретницу у односу државе према рециклажној индустрији, јер су први пут након десет година подстицаји исплаћивани по истеку квартала, чиме је обезбеђена континуираност овог сложеног производног циклуса, који се састоји од сакупљања, транспорта, складиштења и третмана опасног отпада. Рециклажна индустрија је крајњим напорима успела да издржи период неизвесности, стабилизује прерађене количине и број запослених од око 15.000 људи – истиче Никола Ергић, председник овог удружења, и додао да је после дужег периода забележен и раст запослених у овој индустрији од девет одсто.

А од 2010. године, када су отворена прва постројења за третман посебних токова отпада, до данас збринута је 1,1 милијарда килограма опасног отпада. О којој количини је реч у Удружењу сликовито објашњавају – збринута је колона камиона дугачка 2.000 километара пуна опасног отпада и токсичних материја које нису завршиле у рекама, загадиле земљиште… Највише је отпадних гума – око 470.000 тона, затим 350.000 тона електричног и електронског отпада, 220.000 акумулатора и 55.000 тона отпадних уља.

– У 2022. направљен је огроман корак напред. Радили смо у пуном капацитету, јер су најзад створене основе за напредак рециклажне индустрије. Србија има најснажнију рециклажну индустрију у региону и са наставком овакве политике и даљим усаглашавањем законодавног оквира са ЕУ директивама могу се очекивати нове инвестиције и отварање великог броја радних места уз очување веома важних радних места социјално угрожених чланова нашег друштва, за шта потенцијал постоји – казао је председник Удружења рециклера Србије.

Рециклери су раније упозоравали да је електрични и електронски отпад најбрже растући, те да се увећава три пута брже од комуналног отпада. Уз то капацитети за његову прераду у Србији су много већи од количина које се годишње рециклирају. Оно што отежава ситуацију је недостатак регистра произвођача и увозника у којем би се уносили подаци о компанији, врстама електричне и електронске опреме коју пласирају на тржиште, начину испуњавања одговорности произвођача…

Рециклери су указивали и на процене да сваки човек годишње утроши око килограм батерија, а да се за дванаест месеци збрине тек око 20 тона отпадних батерија, и то углавном оних који се налазе у лаптопима, телефонима, даљинским управљачима… Како би се поправио овај резултат, неопходно је да се обезбеде подстицаји за збрињавање отпадних батерија путем извоза.