Zbrinute velike količine opasnog otpada

Prošle godine zbrinute su rekordne količine posebnih tokova otpada, a u prvih sedam meseci 2022. taj trend se nastavio, podaci su Udruženja reciklera Srbije. Tačnije, oko 120.000 tona elektronskog i električnog otpada, guma, motornih ulja, vozila, akumulatora i baterija prikupljeno je prošle godine, a u ovom udruženju ističu da je taj rezultat posledica „unapređenja u sistemu isplate podsticaja za rad reciklažne industrije”.

– Prethodna godina predstavlja prekretnicu u odnosu države prema reciklažnoj industriji, jer su prvi put nakon deset godina podsticaji isplaćivani po isteku kvartala, čime je obezbeđena kontinuiranost ovog složenog proizvodnog ciklusa, koji se sastoji od sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana opasnog otpada. Reciklažna industrija je krajnjim naporima uspela da izdrži period neizvesnosti, stabilizuje prerađene količine i broj zaposlenih od oko 15.000 ljudi – ističe Nikola Ergić, predsednik ovog udruženja, i dodao da je posle dužeg perioda zabeležen i rast zaposlenih u ovoj industriji od devet odsto.

A od 2010. godine, kada su otvorena prva postrojenja za tretman posebnih tokova otpada, do danas zbrinuta je 1,1 milijarda kilograma opasnog otpada. O kojoj količini je reč u Udruženju slikovito objašnjavaju – zbrinuta je kolona kamiona dugačka 2.000 kilometara puna opasnog otpada i toksičnih materija koje nisu završile u rekama, zagadile zemljište… Najviše je otpadnih guma – oko 470.000 tona, zatim 350.000 tona električnog i elektronskog otpada, 220.000 akumulatora i 55.000 tona otpadnih ulja.

– U 2022. napravljen je ogroman korak napred. Radili smo u punom kapacitetu, jer su najzad stvorene osnove za napredak reciklažne industrije. Srbija ima najsnažniju reciklažnu industriju u regionu i sa nastavkom ovakve politike i daljim usaglašavanjem zakonodavnog okvira sa EU direktivama mogu se očekivati nove investicije i otvaranje velikog broja radnih mesta uz očuvanje veoma važnih radnih mesta socijalno ugroženih članova našeg društva, za šta potencijal postoji – kazao je predsednik Udruženja reciklera Srbije.

Recikleri su ranije upozoravali da je električni i elektronski otpad najbrže rastući, te da se uvećava tri puta brže od komunalnog otpada. Uz to kapaciteti za njegovu preradu u Srbiji su mnogo veći od količina koje se godišnje recikliraju. Ono što otežava situaciju je nedostatak registra proizvođača i uvoznika u kojem bi se unosili podaci o kompaniji, vrstama električne i elektronske opreme koju plasiraju na tržište, načinu ispunjavanja odgovornosti proizvođača…

Recikleri su ukazivali i na procene da svaki čovek godišnje utroši oko kilogram baterija, a da se za dvanaest meseci zbrine tek oko 20 tona otpadnih baterija, i to uglavnom onih koji se nalaze u laptopima, telefonima, daljinskim upravljačima… Kako bi se popravio ovaj rezultat, neophodno je da se obezbede podsticaji za zbrinjavanje otpadnih baterija putem izvoza.