Макрон и Шолц ужурбано траже решење за Косово и Метохију

Берлин и Париз настављају са дипломатским притисцима на Београд  сугерисањем да је потребно да се за косовскометохијски Гордијев чвор направе „храбре одлуке”. Учтив тон писма, које су председнику Србије Александру Вучићу у недељу упутили председник Француске Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц, и најаве слања својих специјалних изасланика покушај је да се убрза решавање косметског проблема и представља „меки” облик притиска. У том писму, које је осим председника Србије, стигло и на адресу премијера привремених приштинских институција Албина Куртија помиње се нормализација односа, не помиње се независност такозваног Косова, али ни проширење Европске уније.

Искусни дипломата Зоран Миливојевић каже да писмо двојице европских лидера тумачи као покушај ЕУ да се врати на светску дипломатску сцену и да врати кредибилитет који је изгубила. За „Политику” каже да је то покушај да се Америци стави до знања да је она надлежна за решавање питања у региону. „Писмо Макрона и Шолца показује да расту интерес и значај за регион и решавање тог питања у сфери глобалних кретања, посебно због рата у Украјини. Ипак, највише што ме брине је то што је најављено да се брзо и ефикасно реши косовско питање и стави у функцију западних интереса. Једна димензија је управо тај европски интерес, пре свега Немачке и Француске као водећег европског двојца који покушава да врати кредибилитет ЕУ. Треба подсетити да је ЕУ кључни механизам за заокружење западних интереса и у овом делу Европе. Та европска перспектива је кључна шаргарепа”, каже Миливојевић и додаје да Русија сада нема капацитет за ефикасно деловање и то желе на западу да искористе.

Притисак на Београд се мери и према томе колико су високог ранга они који говоре, и управо чињеница да то раде двојица највећих лидера у Европи, који уз то предложе и своје оперативце, онда то не може да се одбије. Миливојевић у први план ставља Немачку која је, сматра он, носилац ове иницијативе и покушаја да врати и себе и ЕУ у положај да се пита и да је значајна, ако не глобално, онда сигурно у Европи.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић, пак, сматра да је веома важно што је то писмо упућено на две адресе – Београд и Приштину. За наш лист каже да је то писмо двојице европских лидера упућено само на адресу нашег председника унапред би рекао да је то једнострани притисак на нашу земљу, јер они говоре о тешким одлукама и озбиљним уступцима које треба да се учине.

„Овог пута писмо исте садржине упућено је Вучићу и Куртију. Значи они се обраћају и једној и другој страни са захтевом да се направе неки озбиљни уступци што може да буде пут ка компромису. Нема договора без уступака обе стране. До сада су уступци тражени само од српске стране. Ако је ово њихова озбиљна намера да од косовских Албанаца траже да негде попусте, а да под тим не подразумевају оно што је Приштина одавно требало да уради јер се на то, као што је случај са Бриселским споразумом, обавезала пре скоро десет година. Ако тако мисле то би био озбиљан искорак у преговарачком процесу, али је велико питање да ли је то у питању. Досадашње искуство је било такво да су нас углавном заваравали тако што су од обе стране тражили уступке, а на крају се сводило да такве кораке учини Београд, али не и Приштина”, каже Анђелковић.

А научни саветник у Институту за европске студије Слободан Зечевић наводи да то писмо може да се коментарише са два аспекта. За „Политику” каже да је сигурно да су председник Француске Макрон и премијер Немачке Шолц свесни да је ситуација у Европи постала нестабилна од рата у Украјини и да утицај Русије може да доведе до дестабилизације у окружењу ЕУ.

„Они зазиру од тога и виде да је на КиМ ситуација озбиљна и да би могла да ескалира због неког неспоразума, или инцидента, српске или албанске стране и желе то да превенирају. Друга ствар који уочавају је да се утицај ЕУ на решавање проблема некако разводнио, јер се појавио амерички посредник Габријел Ескобар као лидер преговора Београда и Приштине, а појављују се и нови посредници као што је рецимо Стјурт Пич из Велике Британије”, каже Зечевић и додаје да постоји идеја да треба укључити западни Балкан у ЕУ, а они виде Косово као највећи проблем на том европском путу.

У писму које је упућено Вучићу и Куртију између осталог је наведено да су Макрон и Шолц за што брже решавање проблема задужили своје саветнике за спољну и безбедносну политику, Јенса Плетнера и Емануела Бона, да пруже директну подршку Мирославу Лајчаку у његовим залагањима. Наводе да је потребно да се донесу тешке одлуке. Сугестија из писма двојице европских политичара о тешким одлукама које треба да буду донесене треба тумачити на линији онога за шта се они залажу.

Зоран Миливојевић подсећа на посету канцелара Шолца Београду и Приштини и на њихов основни приступ да треба да дође до узајамног признања. „Њихов интерес је узајамно признање. Али у писму нема нешто што би рецимо за нас значило и што би говорило о промени њиховог циља. У писму не спомињу тражење решења политичким средствима на бази компромиса. То не помињу нигде. Да су то урадили за нас би била порука да разумеју и да треба тражити решења на бази политичког консензуса и неког за обе стране компромисног решења. Међутим, то је мени аргумент из којег препознајем да они под појмом тешких одлука подразумевају да прихватимо реалност”, каже Зоран Миливојевић.

Они су одлучили да уведу неке „своје” људе које нико не може да игнорише, два саветника што значи директније укључивање и јаче ангажовање које треба да иде ка бржем и ефикаснијем решењу, што представља подизање нивоа ангажмана. Ово је порука и за Мирослава Лајчака који нити може, нити је у стању да доведе до компромиса. Директно улазе у причу. Они сматрају да је косовски проблем у надлежности ЕУ и да је то двориште Европе уз уважавање САД. Покушавају да сачувају свој образ и кредибилитет. „Не кажу да Америка није важна, али покушавају да ставе до знања да је то, ипак, европско питање о чему пре свега ЕУ треба да одлучи”, закључује Зоран Миливојевић.

Драгомир Анђелковић наводи да се поново у оптицај уводи прича о Ишингеровом плану и да они говоре о две Немачке. То би по њиховој замисли било да се, Србија и Косово понашају да су државе, а да не морају да се узајамно признају. „То је за Србију неприхватљиво. Не може Србија да се према Косову односи као да је држава. Ако ће неко фер решење да траже онда то мора бити креативан предлог који мора да омогућава да останемо у оквиру свог погледа на косовско питање и да кажемо да је то део Србије, а да косовски Албанци тврде да је то независно и да међусобно сарађујемо”, наглашава Анђелковић.

Страх од утицаја Русије

Да долази до промена у међународном односу према Београду сведочи и да су западни лидери први пут прихватили да је ово јесте драматичан тренутак, имајући у виду и рат у Украјини, уз јасну алузију о руском утицају у Србији. Макрон и Шолц су навели да су заједничко писмо упутили „у тренутку од пресудног значаја за безбедност на европском континенту и стабилност у региону западног Балкана”.

„Уверени смо да, у светлу руске агресије над Украјином, морамо да уложимо још снажније напоре, како би европска перспектива земаља западног Балкана постала реалност и како би се решили дуготрајни билатерални и регионални спорови. Пуна нормализација односа Косова и Србије је од суштинског значаја за западни Балкан”, написали су немачки канцелар и француски председник. Зоран Миливојевић каже да они јасно стављају до знања и да је то један од кључних мотива, а то је страх због утицаја Русије у Србији.

„Њихов главни циљ је да се то што пре елиминише и да се неутралише опасност од руског утицаја. То је суштина. Утицај Русије у овом региону иде искључиво преко Србије и суштинска ствар је да се то дефинитивно са Србијом разреши. То је један део кључне поруке из тог писма. Да се ова ситуација искористи и да се дефинитивно закуца европска оријентација Србије и региона”, каже Миливојевић.

А Драгомир Анђелковић, пак, сматра да се аналогија Србије са Украјином прави пре свега због тога што су они навикли на ту причу о Украјини него што то овде има смисао. Наводи да је нешто друго овде битно, а то је да водеће европске силе схватају да у контексту сукоба у Украјини и нове геополитичке реалности, и оно мало позиција што Европа има на глобалној сцени губи.

„Постају потпуни маргиналци на светској геополитичкој сцени. Американци се у Европи понашају као важнији фактор од Немачке или Француске. Могуће да схватају да би Европа успела у новом полицентричном свету мора да реши проблеме унутар саме ЕУ, да превазиђе парализу коју има и да решава потенцијална жаришта на периферији, а Косово је највеће потенцијално жариште. Могуће да их је Украјина подстакла да први пут озбиљније крену на Балкан са намером да се дође до компромиса. До сада су ишли једнострано притискајући Србе, рачунајући да ћемо пре или касније попустити, а сада схватају да морају нешто и да нам понуде неко фер решење”, наводи Драгомир Анђелковић.