У четири ока са Ненадом Ђуровићем

За посао спортског коментатора неопходни су велико знање, брзина, али и упућеност у дешавања на међународној сцени, много више у односу на претходна времена. Протекле деценије обележила су нека велика коментаторска имена, али у последње време стасавају њихови наследници. Међу њима је и Ненад Ђуровић, члан спортске редакције РТС-a. У разговору за „ТВ ревију” открива своју биографију која није најављивала новинарство.

– Завршио сам Високу здравствену школу струковних студија за физиотерапеута, што је био наставак средње Фармацеутско-физиотерапеутске школе, али и резервна опција. Моја главна жеља били су глума и ФДУ, али ми ту није засијала срећна звезда. Као стални запослени радник на РТС-у завршио сам Факултет за спорт „Унион – Никола Тесла”, одсек менаџмент у спорту.

Пре почетка рада у новинарству, имао је посебно искуство с телевизијом.

– С обзиром на то да сам се као дете и тинејџер бавио глумом, учествовао сам у многим пројектима Дечјег драмског програма РТС-a, али сам био и члан школе глуме Владимира Андрића у Дечјем културном центру и члан Драмске групе РБГД коју је водила Даница Марковић – открива нам.

Пре пуних девет година отпочео је рад на РТС-у. Новинарством почео је да се бави пошто је примљен на конкурсу „100 младих за 21. век”. Пријавио се, одабрао позицију спортског новинара и након више кругова тестирања постао члан Спортске редакције РТС-а.

Увек, у свом послу, пружа предност репрезентацији или другом успеху за Србију.

– Многи ће рећи да је фудбал увек на првом месту, али ако истовремено Партизан уђе у Лигу конференција и џудиста Немања Мајдов постане првак Европе, свакако предност иде Мајдову. Ђоковића да не наводим, увек је на првом месту у нашим спортским блоковима – потврђује ову тезу.

Сви коментатори имају своје анегдоте, као и Ненад Ђуровић, посебно у вези с храном:

– Последњег дана СП у Русији у фудбалу двоје-троје колега купило је заиста много разноврсног роштиља, неколико кила, уз салате и помфрит. Међутим, приметио сам два парчета пице. Колега, реализатор Гено Јурић добацио је: „Ево, узео сам ти две наполитане, ако случајно останеш гладан”. Имам и лапсусе, скоро сам направио један, прилично трагикомичан. Преносио сам првенство Србије у баскету „3 на 3”. Коментарисао сам турнир са Златибора, где се у завршници нашла екипа која се зове Данубе. Грешку сам направио у старту и у читању рекао сам да су Дангубе. Тако сам цело полуфинале говорио Дангубе, али брзо су ме звали да кажу да грешим.

Ненад је водио и емисију забавног типа, „Лето у Србији” која му је донела пуно позитивних коментара, како гледалаца, тако и колега.

– У почетку ми се чинило да ће ангажовање око емисије „Лето у Србији” бити напорно. Не ради се, притом, само о водитељском послу. Био сам задужен за прилоге и тако сам направио за емисију репортажу о Бешеновачком језеру. Кажу да је било доста добро. Чуо сам да су и гледаоци звали да питају где се оно налази и да им се допала репортажа. Вођење емисије је изазовно, захтева добру концентрацију, али чини ми се да је најважније препустити се и ослободити свој шарм.

Своје слободно време Ненад најчешће проводи бавећи се управо спортом.

– Упражњавам фудбал с другарима и колегама, али и тренинг у теретани и на отвореном. Без формалне скромности, али заиста доста вежбам и посвећен сам телу. Трудим се да радим на језицима и читам светску књижевност. Тренутно ми је у рукама „Степски вук” Хермана Хесеа. Човек је пре сто година писао о ужасу нормираног живота и управо ми се чини да нас потреба за животом препуним норматива спречава да квалитетно проводимо слободно време.

Ненад открива и да предност, однедавно, пружа српском туризму.

– Доскоро сам сматрао да без неког морског туризма нема правог летовања. Откако је почела светска пандемија, путовања забрањена и отежана, окренуо сам се Србији. Парола „Мој је одмор, моја Србија” постала је и моја парола. Овог лета обишао сам запад, југ и исток земље. Јуна сам био на Златибору, посетио Тару и село Трнава код Ужица где колега Бендић има кућу. Затим посетио кумове у месту Буковче близу Неготина, где је тромеђа Србије, Румуније и Бугарске. Организовао сам викенд-путовање и био на Гори, видео лепоте Шар-планине и Призрена. На море нисам помислио ниједном, поред свега што сам видео – каже нам за крај овог ћаскања, новинар Ненад Ђуровић.Глоса:

Чини ми се да нас потреба за животом препуним норматива спречава да квалитетно проводимо слободно време