Очекује се мања понуда станова на тржишту

Цене станова су у другом кварталу ове године у Београду повећане и до 24 одсто у појединим општинама, док је тај тренд у остатку Србије испод двадесет одсто. У наредном периоду се може очекивати мања понуда станова, што свакако неће оборити цене. Европска централна банка је од марта почела да повећава каматне стопе као одговор на све већу инфлацију. Раст каматних стопа чини задуживање путем стамбених кредита мање атрактивним, како за инвеститоре, тако и за купце некретнина.

Небојша Нешовановић, из међународне консултантске куће за некретнине ЦБРЕ, каже да су цене кредита скочиле и тражња за њима је пала. Знатно је мање расположивог новца.

– Очекујем да ће у наредним кварталима доћи до пада трговања на тржишту некретнина. Са друге стране, не бих очекивао пад цена станова у Београду зато што нема више толико спекулативне градње и све што се гради – прода се пре него што градња стигне до крова. Са недостатком новца ће стати нова градња, а то је проблем и за привреду и за тржиште некретнина. Инвестиције које су до сада добиле пројектно финансирање градиће се, али то је највише добрим делом продато. Улазимо у проблем зато што се неће градити нови, велики стамбени комплекси. Радиће се мањи пројекти који могу да се финансирају из чистог капитала – оцењује Нешовановић.

Пожељно би било, каже, да имамо тржиште капитала да би спекулативни капитал побегао из некретнина. Сви на тржишту некретнина желе неку стабилност.

– Када цене лете у небо, то привлачи људе који нису из те индустрије, не знају генерално шта раде и праве проблем некоме ко зна шта ради и није спреман да прихвати неке ризике – наглашава Нешовановић.

Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у другом кварталу 2022. био је за један одсто виши него у другом кварталу 2021. године. Према подацима Републичког геодетског завода, забележен је раст броја купопродаја у Новом Саду за 83 уговора, Београду за 398 уговора и Крагујевцу за 51 уговор, док је у  Нишу забележено смањење за седам уговора. У том периоду у куповину непокретности уложено је две милијарде евра, што је за 27,5 одсто више него у истом периоду прошле године. Више од милијарду евра уложено је у станове, од чега само у Београду 712 милиона евра. Без проблема се продају станови на Савском венцу, Новом Београду, Дорћолу и Врачару, где је квадрат по неколико хиљада евра, и то још док су у изградњи. Најскупљи квадрат стана у Србији у другом тромесечју ове године прометован је на локацији Београд на води, на општини Савски венац, и коштао је 9.545 евра по метру квадратном, површине је 97 квадрата, и то је стан у новоградњи. Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 2.900.000 евра.

Ненад Ђорђевић, председник Управног одбора Удружења кластер некретнина, раст цена некретнина објашњава чињеницом да расте промет. Тражња за некретнинама увек је на вишем нивоу у кризним временима, јер капитал иде ка злату или ка некретнинама.

– Повећање камата неће утицати јер је на нашем тржишту прошле године око 32 одсто станова купљено из кредита, а само 14 одсто свих некретнина је продато кредитним купцима. Ове године је тај број пао на 12 одсто, а промет је порастао зато што код нас готовина генерише тражњу. Новац углавном не иде из некретнина, јер када продају – људи обично даље купују некретнине. Купци када цене расту гледају да што пре купе некретнину, тако се тај период чекања скраћује и промет се повећава – каже Ђорђевић и наглашава да један кредит има мултипликативни ефекат три до четири, односно да се из једног кредита финансира куповина још три или четири некретнине.

Он, међутим, наглашава да не отварају само кредити ланац трговине. Најзначајнију улогу у купопродаји имају подизање новца са штедње и дознаке наших грађана из иностранства, а у последње време и новац који страни држављани инвестирају у некретнине у нашој земљи.

Каћа Лазаревић, агент за некретнине, каже да не види назнаку смиривања тржишта. Приметан је чак раст цена у новоградњи. На Цераку квадратни метар цене 2.000 евра за зграду која ће тек бити изграђена.

– Потез Европске централне банке на нас уопште не утиче. Код нас је велика потражња и цене ће и даље дивљати. Сумњам да ће се нешто смирити у скорије време јер не постоји довољан број станова, а заинтересованих купаца је много. Староградња је чак почела да прати новоградњу. Мали станови су најскупљи, а последње време се траже станови са грејањем на угаљ и дрва. Можда то неће трајати вечно, али то је нови тренд – наводи Лазаревић.