Из­град­ња гондоле на Калемегдану поново актуелна

Изградња гондоле на Калемегдану поново актуелна Контроверзни пројекат прошле године зауставила судска одлука, а градоначелник Александар Шапић каже ће га град реализовати уколико се утврди да „он не угрожава културно-историјску баштину Калемегдана”Ниједна градска власт у последњих осам година колико се најављује градња гондоле Калемегдан–Ушће није одустала од тог пројекта упркос противљењу и стручне јавности и грађана, а њена градња поново је актуелизована изјавом градоначелника Александра Шапића. Он је пре два дана казао да ће град реализовати пројекат изградње гондоле уколико се утврди да „он не угрожава културно-историјску баштину Калемегдана”. Да ниједан градоначелник од 2016. није био против тог пројекта сведочи и то да оспоравана гондола има упориште у планским документима од 2018. када је за њу усвојен план детаљне регулације, а нашла се у буџету града и за ову годину и за њу је опредељено 500.000 динара.

– Није тај пројекат толико скуп да би морало да се одустане од њега уколико може да се спроведе – казао је Шапић, а пренео Танјуг.

Сигурно је да на листи градских пројеката има неупоредиво скупљих пројеката од жичаре преко Саве која би требало да повеже Београдску тврђаву, односно Парк Калемегдан, који је део тог споменика културе од изузетног значаја, са Новим Београдом, али постоје и много потребнији инфраструктурни пројекти од гондоле.

Сасвим је извесно и то да би она већ била на стубовима да Управни суд пролећа 2021. није поништио грађевинску дозволу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре из априла 2019. којом је било дозвољено извођење припремних радова. Од када је и прошлогодишњом судском одлуком по тужби „Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину” (РЕРИ) заустављена изградња гондоле о њој се до данас није говорило, а како незванично сазнајемо у ресорном министарству, оно „нема активних предмета на тему београдске гондоле”. То, наравно, не значи да се они неће активирати, али како ствари стоје, не оном брзином као што јесу претходних година јер сада је много пречих пројеката са којима и град и република морају да се ухвате укоштац.

Решењем које је суд укинуо инвеститору „Скијалиштима Србије” и Граду Београду, као суфинансијеру, било је дозвољено извођење припремних радова за изградњу станице гондоле Калемегдан који обухватају постављање градилишне ограде, постављање инсталација и опреме привременог карактера за потребе извођења радова, земљане радове и радове на стабилизацији терена и осигурања ископа према суседним парцелама бушеним шиповима.

Управни суд у Београду је крајем априла 2019. донео привремено решење којим је наложено заустављање радова на изградњи жичаре на Калемегдану до доношења коначног решења о законитости грађевинске дозволе које је уследило две године касније.

Овај суд је, како је тада истакао РЕРИ, закључио да је захтев за одлагање извршења решења основан и да би извођење радова на Калемегдану могло да има ненадокнадиве последице по културно добро – Београдску тврђаву и животну средину и да би била нанета штета ширим интересима јавности која би се тешко могла надокнадити.

Захтев да се на Калемегдану обуставе активности у вези са подизањем гондоле у пролеће 2019. упутили су коалиција стручних удружења, научних института и образовних катедри за очување културног наслеђа у Србији затраживши од надлежних да зауставе градњу гондоле.

Они су оценили да је овај пројекат у колизији са стручним стандардима, међународним обавезама и законима Србије у домену очувања културног наслеђа и неповратно би угрозио Београдску тврђаву као културно добро од највишег значаја за Србију.

Ти стручњаци били су и покретачи и онлајн петиције против подизања гондоле. Изградњи жичаре успротивило се и Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности између осталог оцењујући да би тај пројекат „грубо нарушио целину јединственог споменика и визију положаја Београдске тврђаве на ушћу двеју великих река какав нема ниједан средњовековни град”.

На све аргументе струке и критике јавности градски челници су узвраћали тврдњом да су приговори неосновани што није било први пут, сетимо се само противљења стручне јавности изградњи „Београда на води”.

У граду су као упориште за престоничку жичару навели то да се слични објекти у оквиру споменика културе граде и у другим иностраним градовима, да зидине тврђаве подно којих би се градила београдска гондола немају историјску вредност, да се због жичаре неће исећи много стабала на тврђави, као и да ће гондола бити још једна туристичка атракција престонице.

Колико су били убедљиви ти аргументи говори и то да је део грађана и представника опозиције у међувремену позвао да се телима брани тврђава ако почне изградња гондоле.

Далиборка Мучибабић