Модерну терапију за ретку болест чека 13 дечака
Двадесетогодишњем Вуку Ђорђевићу из Ниша Дишенова мишићна дистрофија, ретка неуромишићна болест, откривена је када је имао само пет година и већ са 10 година није могао да хода.
– Тада сам схватио колико је то озбиљна и прогресивна болест, али морао сам то да прихватим. Што се тиче мојих свакодневних активности, изађем повремено мало на терасу. Сваки дан узима неки покрет. Оно што сте могли сами јуче, данас не можете. Моји млађи другови су деца која и не знају шта их је снашло, још ходају и верују да ће тако остати. Моји старији другови не могу да дишу без медицинских апарата. Прошле године сам могао да отерам комарца с лица, да држим чашу воде. Често гледам стари породични снимак када сестра и ја рибамо тепих на тераси. Да, рибао сам тепих... Када сам био мали, није било никакве помоћи за нас. Сада су нови лекови измишљени. Наука побеђује. Ми их с радошћу чекамо – каже овај двадесетогодишњак.
Он једном годишње одлази на тронедељну рехабилитацију у бању, што му, како каже, значи.
– Идем и у пливачки клуб, а једном годишње се одржава и републичко шаховско првенство, где учествује доста особа које имају разне врсте дистрофије и у томе волим да учествујем – објашњава Вук Ђорђевић.
Он је само један од 200 дечака за које се зна да болују од Дишенове мишићне дистрофије, а само за њих 13 постоји терапија која побољшава живот – наглашено је јуче у Београду поводом обележавања Светског дана ове болести.
Деца са овим обољењем се по рођењу сасвим нормално развијају, а први симптоми се јављају између треће и пете године, као последица пропадања мишића. Узрок је наследна грешка на гену који производи дистрофин, а који се налази на икс хромозому. Чињеница да постоји „грешка” на икс хромозому значи да се болест појављује практично само код дечака, који показују прве симптоме најчешће до пете године. Карактеристика болести је убрзано и неповратно пропадање мишића. Подаци показују да се Дишенова мишићна дистрофија јавља код једног од 3.500 мушке новорођенчади. Без обзира на то, тачан број оболелих у Србији није познат.
– Нажалост, ми не знамо тачан број оболелих, јер немамо регистар. Међутим, у сарадњи с Клиником за неурологију и психијатрију за децу и омладину радимо на томе и ускоро ћемо имати тачне податке. Поред тога, сарађујемо с домаћим стручњацима на развоју генске терапије и терапије матичним ћелијама и надамо се да ће и у Србији ускоро моћи да се изводе клиничке студије за ове терапије – каже Горан Васовић, председник Удружења пацијената Дишенове мишићне дистрофије.
Оболели се суочавају с убрзаним пропадањем мишића. Већ са 12 година морају да користе колица, а многи од њих не доживе 20. рођендан. Пошто је пропадање мишића неповратно, сваки дан у њиховим животима је веома важан како би се правовремено обезбедио највиши стандард лечења и тиме продужио живот.
– У овом тренутку многобројне клиничке студије су у току, неколико лекова је регистровано, с различитим механизмима деловања – од успоравања замене мишићног ткива везивним и масним ткивом, преко корекције очитавања генетичког записа до генске терапије. Циљ ових терапија је за сада успорење болести – објашњава проф. др Ведрана Милић Рашић, дечји неуролог.
Жељко Попадић, заменик директора Сектора за лекове и фармакоекономију РФЗО-а, истакао је да ови пацијенти нису сами и да је тренутно на терапији око 460 пацијената оболелих од различитих врста ретких болести. Државни секретар у Министарству здравља доцент др Предраг Саздановић је најавио повећање средстава у буџету за ретке болести.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


