Распродаја националног блага - фигуре из Плочника на аукцијама по свету

Прокупље – На десетине фигура које датирају још из неолита, односно између 5000 и 4000 година пре нове ере, а које су изгледа пронађене у Србији, добар део и на винчанском локалитету Плочник код Прокупља, могу се за неколико хиљада долара пазарити на сајту аукцијске куће „Сaдеби”. Њихову оригиналност и порекло стручњаци не могу да потврде са слика на сајту, али не искључују могућност да су са ових простора.

Да ли се ради о аутентичним фигурама или су у питању копије, да ли су из Србије или земаља у окружењу, како су фигуре од непроцењиве вредности за археологију дошле у приватно власништво и до страних аукцијских кућа, нико званично не може да каже, али су сви јединствени да, уколико се ради о оригиналима, онда је штета за државу велика.

– Све је тешко доказиво, те фигуре и не морају да су са наших простора, што наравно не значи да нису. Колико сам ја видео, у опису пише Винча Плочник, што може да означава период, а не локалитет. Ту настаје проблем, јер ми све и да желимо да тражимо повраћај, аукцијска кућа која их продаје гледа да се покрије папирима, па тамо пише да се фигуре продају из неке приватне колекције, да су власници промењени и да нови власник то жели да прода – каже Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва.

Када би Србија хтела да тражи повраћај тих фигура, потребно је имати доказ да је то баш из наше земље, и то је велики проблем код археолошких предмета. Тешко је доказати да су са неког нашег локалитета, а не из Румуније или неке друге земље, где су такође пронађени остаци винчанске културе.

Институције немају увид у илегалну трговину археолошким предметима и тешко је знати шта је све изнето из земље. Неко то ископа негде, успе да прокријумчари преко границе и прода у иностранству. Највећи проблем је спречити крађу и нелегална ископавања са локалитета, а када се то деси и изнесе из земље, тешко се враћа – додаје Црнобрња.

На сајту аукцијске куће „Садеби” испод фигура пише да су педесетих и шездесетих година прошлог века дошле у приватне руке најчешће колекционара из Аустрије, а наредни власник је фигуру откупио почетком деведесетих.

Иначе, предмети који представљају археолошко наслеђе, а за које се тврди да су изнети из земље пре 1972. године и продати, тешко се могу вратити и доказати да су са ових простора. Наиме, Србија је „Конвенцију о мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза и преноса својине културних добара” из 1970. године прихватила и потписала две године касније, 1972. године. Конвенција није ретроактивна и важи за сваку земљу од момента када је она ратификује.

Плочник – најстарији металуршки локалитет у свету

Сам Плочник, као средиште јужновинчанске културе, постао је најстарији металуршки, а самим тим и индустријски центар пронађен у свету.

Прва ископавања на том локалитету почела су још давне 1927. године, током радова на изградњи пруге Ниш – Косово Поље и након тога, у зависности од финансија, рађена су периодична истраживања.

По мишљењу светских археолога и истраживача који се баве развојем металургије у историји људске цивилизације, код Плочника се први пут у Европи, а можда и у целом свету, топио бакар од којег су израђивани употребни и украсни предмети – више од 5000 година пре Христа.

Археолози сматрају да је ово било велико насеље, јер су до сада откривене и велике керамичарске радионице и велики број предмета из тог периода.