У Србији се несташица млека ублажава увозом из околних држава

Несташица млека у Србији ублажава се увозом из околних земаља, па су полице у појединим продавницама после десетак дана попуњене једино тим дуготрајним млеком, а литар са један одсто масти кошта 120 динара.

Влада Србије ограничила је пре неколико месеци цену дуготрајног УХТ млека у малопродаји и повремено је минимално коригује, а пре два дана повећала је значајније цену, па дуготрајно са 2,8 одсто масти, уместо 120 динара кошта 128,99 динара.

Да би смањила несташицу Влада Србије је забранила и извоз млека, осим у Албанију и Северну Македонију, чланице иницијативе „Отворени Балкан”.

Домаћи произвођачи млека рекли су за Бету да цена увозног млека које је ових дана попунило „домаће полице у трговинама” обезбеђује пристојну зараду, с обзиром да је млеко са само један одсто масти „обрано”, извлачењем масноћа за друге производе на којима ће се, такође добро зарадити.

Они су рекли да је недавно из велике трговинске куће узето млеко за анализу и да је утврђено да има већи садржај воде.

Домаћи произвођачи још нису добили пре месец дана обећану премију од 15 динара по литру продатог млека, али само за један квартал, а председница Удружења узгајивача говеда Сања Бугарски рекла је да би откупна цена млека требало само у овом месецу да буде 70 динара, уместо од 30 до 52-53 динара.

Несташица млека, је према њеним речима, „резултат чињенице да је радио како је ко хтео, а не како је требало”, преноси Бета.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Бранислав Недимовић изјавио је данас на телевизији Пинк да је до краткорочне несташице млека дошло јер је у суседним земљама оно било скупље, па је прерађивачима било исплативије да млеко њима продају.

„Ових дана постоји доста информација и дезинформација почев од тога да нема крава, па до тога да млека нема у продавницама. Чињеница је да је литар млека у Србији коштао до 119 динара, а цена литра у окружењу кретала се од 1,35 до 1,7 евра и чим је таква разлика, аутоматски прерађивач гледа да га прода скупље”, рекао је Недимовић.

Додао је да се тако „упада у маказе” јер тржиште тражи млеко, а произвођачи траже цену за своју робу, па дође до краткотајних несташица, као што је било и са шећером пре поскупљења. Недимовић је казао да је додатни проблем што Бугарска, Северна Македонија, Румунија и Црна Гора млечну индустрију више немају, односно ако и производе то је много мање од потреба, а једине које имају млека су Србија и Босна и Херцеговина.