Ф-35 под сумњом због кинеских делова

Пентагон је одбио да прими борбене авионе за које је утврдио да су састављени и од недозвољених делова увезених из Кине.

Америчко Министарство одбране привремено је зауставило куповину због открића да је магнет у моторима нових „ф-35” направљен од материјала који нису добили дозволу да се увезу из Кине, пренео је прекјуче Си-Ен-Ен. Реч је о „ловцима” америчке компаније „Локид Мартин”.

Ово је последњи у низу примера који показују све већу бригу за националну безбедност, економско такмичење и стратешко ривалство између САД и Кине. Пентагон је зауставио испоруку не само америчким трупама већ и страним купцима. Из „Локид Мартина” поручују да следећи пут неће бити проблема јер су пронашли други извор материјала за будуће наруџбине. Америчка војска је раније већ примила авионе с кинеским компонентaма, али званичници тврде да код тих „ф-35” нису угрожени безбедност и комуникације и да неће бити приземљени.

Како преносе медији, влада истражује колико је у овом случају прекршен закон који обавезује државу да купује домаће или производе са претежно домаћим деловима. Иако таква политика одавно постоји, председник Џоyef Бајден је донео уредбу која је удео обавезних домаћих компонената подигла са 55 одсто на 60 одсто ове године, с циљем да тај удео до 2029. порасте на 75 одсто. Бајденове мере се често представљају слоганима „Купуј америчко” и „Произведено у Америци”, за које критичари тврде да су само другачије срочена Трампова политика „Америка на првом месту”. Према Бајденовим речима, исправно је да се новцем америчких пореских обвезника подстиче домаћа производња и отварање радних места у САД. У администрацији су мере повезивали с чињеницом да су током епидемије вируса корона поремећени ланци испоруке, па је постало јасно да се не треба ослањати на увоз кад је реч о најважнијим производима. Председник је истакао значај полупроводника, без којих се не може замислити електроника од рачунара преко аутомобила до оружја, а који се у највећој мери праве на Тајвану. У значајне извознике спада и Јужна Кореја. Иако су и Кина и Америка произвођачи, обе земље желе да повећају свој удео на тржишту. САД производе десет одсто светских чипова. Да би смањио зависност од увоза и повећао конкурентност у односу на Кину, Бајден је прошлог месеца потписао закон о државним подстицајима и пореским олакшицама за америчке произвођаче чипова.

Такмичење с Пекингом био је приоритет и претходне владе. Тадашњи председник Доналд Трамп упозоравао је на дефицит у трговини с Кином и опасност по националну безбедност због ослањања на кинеске сировине и  технологије. Трамп је пробао да то промени тако што је повећао царине и забранио увоз појединих кинеских производа, што је покренуло трговински рат између две земље.

И поред тога што поједини вашингтонски званичници сматрају да треба укинути тарифе и умањити инфлацију, Бајден је задржао царине из Трампове ере. Актуелна администрација је ове недеље забранила америчким ИТ компанијама које добијају државне субвенције да у наредних десет година селе производњу високотехнолошких производа у Кину.

„Желимо да се побринемо за то да они који добију државне субвенције за чипове не угрожавају националну безбедност. Они не могу да користе тај новац да би улагали у Кину, да би развијали последњу реч науке у Кини и слали у иностранство напредне технологије”, изјавила је министарка трговине Џина Раимондо.

После тога је највећи амерички произвођач полупроводника „Енвидиjа” открио да му је држава забранила да компјутерске чипове извози у Кину, односно тамошњим компанијама које развијају вештачку интелигенцију.