F-35 pod sumnjom zbog kineskih delova

Pentagon je odbio da primi borbene avione za koje je utvrdio da su sastavljeni i od nedozvoljenih delova uvezenih iz Kine.

Američko Ministarstvo odbrane privremeno je zaustavilo kupovinu zbog otkrića da je magnet u motorima novih „f-35” napravljen od materijala koji nisu dobili dozvolu da se uvezu iz Kine, preneo je prekjuče Si-En-En. Reč je o „lovcima” američke kompanije „Lokid Martin”.

Ovo je poslednji u nizu primera koji pokazuju sve veću brigu za nacionalnu bezbednost, ekonomsko takmičenje i strateško rivalstvo između SAD i Kine. Pentagon je zaustavio isporuku ne samo američkim trupama već i stranim kupcima. Iz „Lokid Martina” poručuju da sledeći put neće biti problema jer su pronašli drugi izvor materijala za buduće narudžbine. Američka vojska je ranije već primila avione s kineskim komponentama, ali zvaničnici tvrde da kod tih „f-35” nisu ugroženi bezbednost i komunikacije i da neće biti prizemljeni.

Kako prenose mediji, vlada istražuje koliko je u ovom slučaju prekršen zakon koji obavezuje državu da kupuje domaće ili proizvode sa pretežno domaćim delovima. Iako takva politika odavno postoji, predsednik Džoyef Bajden je doneo uredbu koja je udeo obaveznih domaćih komponenata podigla sa 55 odsto na 60 odsto ove godine, s ciljem da taj udeo do 2029. poraste na 75 odsto. Bajdenove mere se često predstavljaju sloganima „Kupuj američko” i „Proizvedeno u Americi”, za koje kritičari tvrde da su samo drugačije sročena Trampova politika „Amerika na prvom mestu”. Prema Bajdenovim rečima, ispravno je da se novcem američkih poreskih obveznika podstiče domaća proizvodnja i otvaranje radnih mesta u SAD. U administraciji su mere povezivali s činjenicom da su tokom epidemije virusa korona poremećeni lanci isporuke, pa je postalo jasno da se ne treba oslanjati na uvoz kad je reč o najvažnijim proizvodima. Predsednik je istakao značaj poluprovodnika, bez kojih se ne može zamisliti elektronika od računara preko automobila do oružja, a koji se u najvećoj meri prave na Tajvanu. U značajne izvoznike spada i Južna Koreja. Iako su i Kina i Amerika proizvođači, obe zemlje žele da povećaju svoj udeo na tržištu. SAD proizvode deset odsto svetskih čipova. Da bi smanjio zavisnost od uvoza i povećao konkurentnost u odnosu na Kinu, Bajden je prošlog meseca potpisao zakon o državnim podsticajima i poreskim olakšicama za američke proizvođače čipova.

Takmičenje s Pekingom bio je prioritet i prethodne vlade. Tadašnji predsednik Donald Tramp upozoravao je na deficit u trgovini s Kinom i opasnost po nacionalnu bezbednost zbog oslanjanja na kineske sirovine i  tehnologije. Tramp je probao da to promeni tako što je povećao carine i zabranio uvoz pojedinih kineskih proizvoda, što je pokrenulo trgovinski rat između dve zemlje.

I pored toga što pojedini vašingtonski zvaničnici smatraju da treba ukinuti tarife i umanjiti inflaciju, Bajden je zadržao carine iz Trampove ere. Aktuelna administracija je ove nedelje zabranila američkim IT kompanijama koje dobijaju državne subvencije da u narednih deset godina sele proizvodnju visokotehnoloških proizvoda u Kinu.

„Želimo da se pobrinemo za to da oni koji dobiju državne subvencije za čipove ne ugrožavaju nacionalnu bezbednost. Oni ne mogu da koriste taj novac da bi ulagali u Kinu, da bi razvijali poslednju reč nauke u Kini i slali u inostranstvo napredne tehnologije”, izjavila je ministarka trgovine Džina Raimondo.

Posle toga je najveći američki proizvođač poluprovodnika „Envidija” otkrio da mu je država zabranila da kompjuterske čipove izvozi u Kinu, odnosno tamošnjim kompanijama koje razvijaju veštačku inteligenciju.