Вирус корона је био погубнији за мушкарце

Број заражених вирусом корона и даље није занемарљив. Ових дана код нас премашује бројку од 3.000 новоoболелих дневно, али је преполовљен у односу на врхунац овог, седмог, таласа пандемије, достигнут пре око месец дана, и носи блаже последице по становништво, па се о њему не говори као раније. Иако поприлично непредвидив вирус, већ неко време популацији не приређује изненађења и мутира у устаљеној омикрон варијанти, што бројни стручњаци виде као победу вакцинације на светском нивоу и почетак пута ка обуздавању највеће досадашње заразе.

А једна од недоумица коју ће она сигурно оставити у Србији су контроверзе о броју инфицираних и умрлих, које су непрестано привлачиле пажњу јавнoсти у последње три пандемијске године. Ову пропратну појаву пандемије у земљи пратио је научни саветник са Института за медицинска истраживања, Универзитета у Београду, др сц. мед. Владан Чокић, и у анализи „Коначан расплет о стварном броју умрлих од и због ковида 19 у Србији” извукао закључке о могућим узроцима драстично увећане смртности становништва.

Како наводи, према подацима Републичког завода за статистику (РЗЗС), откако је стигла корона код нас почетком марта 2020. до јуна 2022. у Србији је преминуло 55.965 грађана више у односу на претходни десетогодишњи просек, који износи 102.095 упокојених годишње. Подаци Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут” говоре да је од ковида 19 у земљи до 31. децембра 2021. званично преминуло 12.714 пацијената – до 30. јуна ове године 16.126. То значи да је од укупног броја преминулих у Србији, 27,2 одсто пацијената умрло од ковида 19, што је готово три пута мање од Хрватске, где је 75,2 одсто оболелих од поменуте болести преминуло од 2020. до краја 2021. године.

– Покушаћемо да ову велику разлику сагледамо из два угла: на основу годишњег извештаја о узроку смрти и према броју хоспитализованих пацијената заражених ковидом 19 на респиратору. Фактори ризика за пацијенте оболеле од вируса корона су старост, болести срца, хипертензија, шећерна болест и гојазност. Према подацима РЗЗС-а у 2020. и 2021. у односу на претходних пет година, oд 2015. до 2019. долази до повећања умрлих од болести система крвотока (од 2.000 до 3.500 више годишње), дисања (од 1.500 до 2.000 више годишње ) и лабораторијски некласификованих (од 1.000 до 1.500 више за сваку годину). У 2020. у њиховој статистици отворена је нова ставка узрока смрти „шифра за посебне намене” под којом је подведено 10.356 умрлих, а под том истом ставком у 2021. заведена су 27.742 преминула са напоменом повезаности са ковидом 19. Кад све то саберемо, долазимо до закључка да су од ковида 19 и наведених болести у Србији преминула 49.692 грађанина више у 2020. и 2021. години него у претходних пет година (2015–2019), што је чак четири пута више од званичног броја од 12.714 пацијената преминулих од вируса корона – подвлачи др Чокић.

Код нас су приближно 8.253 пацијента била на респираторима у ковид болницама до краја 2021. године, тврди др Чокић. Међународне студије су показале да се стопа смртности међу пацијентима са короном на респиратору, млађим од 40 година, креће од 48 одсто, а код старијих од 80 година до 85 одсто. Медијске изјаве наших лекара и анестезиолога из ковид болница говоре, подсећа истраживач, да је смртност на респиратору у првом таласу износила 70 одсто, у другом и трећем таласу 90 одсто, а са појавом делта соја она је повећана на чак 95 одсто. Са 90 одсто смртности на респираторима, додаје наш саговорник, код нас је онда приближно 7.428 оболелих од вируса корона умрло на респираторима у ковид болницама у току 2020. и 2021. године. То би онда било 58,4 одсто од укупног броја умрлих од ковида 19 према подацима Института „Милан Јовановић Батут”, подвлачи научни саветник са Института за медицинска истраживања.

– Наведена обрада годишњих извештаја иде у прилог томе да је од и због ковида 19 преминуло око четири пута више људи у односу на званичне прорачуне у Србији. У прилог наведеној смртности због вируса корона иде и наша разлика у броју преминулих по половима, која прати светски феномен да заражени мушкарци чешће умиру и имају тежу клиничку слику од жена. Разлика у смртности између полова укупно за обе пандемијске године 2020. и 2021. износила је 7.244 више преминулих мушкараца у Србији, што је око седам пута више од просечне годишње разлике (494) у претходних пет година. Такође, само под новом шифром „за посебне намене”, повезаном са ковидом 19, у 2020. и 2021. години преминуло је 5.596 више мушкараца, говоре подаци Републичког завода за статистику. Цифре су свакако поражавајуће с обзиром на белу кугу и исељавање младих – подсећа др Владан Чокић.