Рад од куће смањио мобинг, али повећао насиље у породици

Све већи број фирми у целом свету примењује модел рада од куће, што је смањило број пријава за злостављање на раду, али је истовремено повећало обим насиља у породици, рекао је др Ивица Лазовић, директор Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, на скупу правника у привреди који је одржан протеклог викенда у Институту за упоредно право у Београду, у организацији „Кец групе” и „Интермекса”.

Према подацима Међународне организације рада (МОР), знатно је смањен број личних контаката на радном месту, па је због тога мање и такозваног мобинга, који је узрок многих здравствених проблема запослених, што ствара трошкове, пад продуктивности и производње.

Први орган који је код нас почео да се бави процесуирањем злостављања на раду управо је Агенција за мирно решавање радних спорова, а касније закон наложио да се поступци завршавају код послодавца.

– Нама се обраћају и послодавци и запослени јер већина послодаваца нема довољно искуства у овом проблему и траже помоћ. У већини случајева са мобингом и конфликтима на послу су повезане и друге врсте радних спорова. Најчешће злостављач није послодавац, већ су то колеге или непосредни надређени, али је послодавац одговоран за решавање конфликта, будући да је дужан да обезбеди повољне услове рада. Агенција покушава да помири стране и да предложи прихватљиво решење – рекао је Лазовић и навео да се само око 1.000 спорова годишње води пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова, док их је пред судовима више десетина хиљада. Када је реч само о мобингу, Агенција је од 2009. до јуна ове године водила 627 поступака због злостављања на раду.

Помоћник директора Коридора Србије Душан Пурић говорио је о предностима и манама рада од куће.

– Наш Закон о раду, у члану 42, дозвољава рад запосленог ван просторија послодавца. Ми смо у складу са тим, а имајући у виду пандемију вируса корона, изменили Правилник о раду и детаљно уредили рад од куће. Прописана су права и обавезе запослених који раде од куће. Предности су у томе што се смањују трошкови послодавца, а запослени имају већу комоцију у кућним условима, а нарочито они који имају неке болести или инвалидитет. Поставило се питање где су границе рада од куће и каква је могућност контаката запосленог – рекао је Пурић.

Директор Канцеларије Међународне организације рада у Београду др Јован Протић рекао је да би нови закон о раду могао да буде усвојен до 2025. године. Он је потврдио податак да две милијарде људи у свету ради „на црно” и да годишњи профит од присилног рада износи 150 милијарди долара, што значи да 61 проценат свих радника у свету ради на црно.

– Ковид криза је показала велику рањивост људи који раде „на црно”, а утврђен је податак да се око 40.000 људи, као жртве трговине људима, налази у присилном раду и у присилним браковима, што се може окарактерисати као модерно ропство. Мушкарци у присилном раду доминирају у сектору грађевине, а бележи се и пораст дечјег рада у целом свету – рекао је Протић.

На округлом столу у Институту за упоредно право најављена су и предстојећа саветовања правника у привреди и из области радног права, која ће бити одржана средином септембра на Златибору. Изнет је податак да је у протеклом двогодишњем периоду више од 70 одсто људи у свету почело да се бави неким новим послом, а према проценама МОР-а, у будућности ће бити  много више новостворених радних места него оних која буду нестала. За нова радна места биће важна не само дигитална писменост већ и све вештине које је човек стекао током радног искуства.