Rad od kuće smanjio mobing, ali povećao nasilje u porodici

Sve veći broj firmi u celom svetu primenjuje model rada od kuće, što je smanjilo broj prijava za zlostavljanje na radu, ali je istovremeno povećalo obim nasilja u porodici, rekao je dr Ivica Lazović, direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, na skupu pravnika u privredi koji je održan proteklog vikenda u Institutu za uporedno pravo u Beogradu, u organizaciji „Kec grupe” i „Intermeksa”.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada (MOR), znatno je smanjen broj ličnih kontakata na radnom mestu, pa je zbog toga manje i takozvanog mobinga, koji je uzrok mnogih zdravstvenih problema zaposlenih, što stvara troškove, pad produktivnosti i proizvodnje.

Prvi organ koji je kod nas počeo da se bavi procesuiranjem zlostavljanja na radu upravo je Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, a kasnije zakon naložio da se postupci završavaju kod poslodavca.

– Nama se obraćaju i poslodavci i zaposleni jer većina poslodavaca nema dovoljno iskustva u ovom problemu i traže pomoć. U većini slučajeva sa mobingom i konfliktima na poslu su povezane i druge vrste radnih sporova. Najčešće zlostavljač nije poslodavac, već su to kolege ili neposredni nadređeni, ali je poslodavac odgovoran za rešavanje konflikta, budući da je dužan da obezbedi povoljne uslove rada. Agencija pokušava da pomiri strane i da predloži prihvatljivo rešenje – rekao je Lazović i naveo da se samo oko 1.000 sporova godišnje vodi pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, dok ih je pred sudovima više desetina hiljada. Kada je reč samo o mobingu, Agencija je od 2009. do juna ove godine vodila 627 postupaka zbog zlostavljanja na radu.

Pomoćnik direktora Koridora Srbije Dušan Purić govorio je o prednostima i manama rada od kuće.

– Naš Zakon o radu, u članu 42, dozvoljava rad zaposlenog van prostorija poslodavca. Mi smo u skladu sa tim, a imajući u vidu pandemiju virusa korona, izmenili Pravilnik o radu i detaljno uredili rad od kuće. Propisana su prava i obaveze zaposlenih koji rade od kuće. Prednosti su u tome što se smanjuju troškovi poslodavca, a zaposleni imaju veću komociju u kućnim uslovima, a naročito oni koji imaju neke bolesti ili invaliditet. Postavilo se pitanje gde su granice rada od kuće i kakva je mogućnost kontakata zaposlenog – rekao je Purić.

Direktor Kancelarije Međunarodne organizacije rada u Beogradu dr Jovan Protić rekao je da bi novi zakon o radu mogao da bude usvojen do 2025. godine. On je potvrdio podatak da dve milijarde ljudi u svetu radi „na crno” i da godišnji profit od prisilnog rada iznosi 150 milijardi dolara, što znači da 61 procenat svih radnika u svetu radi na crno.

– Kovid kriza je pokazala veliku ranjivost ljudi koji rade „na crno”, a utvrđen je podatak da se oko 40.000 ljudi, kao žrtve trgovine ljudima, nalazi u prisilnom radu i u prisilnim brakovima, što se može okarakterisati kao moderno ropstvo. Muškarci u prisilnom radu dominiraju u sektoru građevine, a beleži se i porast dečjeg rada u celom svetu – rekao je Protić.

Na okruglom stolu u Institutu za uporedno pravo najavljena su i predstojeća savetovanja pravnika u privredi i iz oblasti radnog prava, koja će biti održana sredinom septembra na Zlatiboru. Iznet je podatak da je u proteklom dvogodišnjem periodu više od 70 odsto ljudi u svetu počelo da se bavi nekim novim poslom, a prema procenama MOR-a, u budućnosti će biti  mnogo više novostvorenih radnih mesta nego onih koja budu nestala. Za nova radna mesta biće važna ne samo digitalna pismenost već i sve veštine koje je čovek stekao tokom radnog iskustva.