Жута мрља квари добар вид

Жута мрља или макула је тачка на очном дну у коме је највећа концентрација рецептора за вид. За разлику од периферних делова очног дна, који су задужени за детекцију покрета, оријентације и осећаја светла, од жуте мрље зависи прецизан вид на који се највише ослањамо, нарочито приликом читања и рада „на близину”. Проблеми на жутој мрљи у виду њеног постепеног или наглог пропадања (дегенерације) настају услед успоравања метаболизма у том делу очног дна, као и нагомилавању масног материјала, који се јавља као отпадак ослабљеног функционисања рецепторских ћелија жуте мрље. То је такозвана сува форма дегенерације макуле. Влажна форма је агресивнија, и дешава се у случајевима када крвни судови почну да урастају кроз масан материја, који „гуши” рецепторске ћелије у жутој мрљи, па зато долази до отока или крварења испод или у жутој мрљи.

Др Мирко Јанков (Фото лична архива)

Како истиче др Мирко Јанков, офталмолог, гостујући професор на Федералном универзитету у бразилском Сао Паулу, председник Удружења хирурга катаракте и рефрактивних хирурга Србије и хирург у Институту за рефрактивну и офталмохирургију у Цириху, први симптоми овог проблема могу бити различити, али најчешће пацијент примећује да му се слика криви у самом центру видног поља, због чега отежано чита. Неки пацијенти имају утисак да у центру гледају као кроз замућено стакло или да им слика „игра” у самом центру, нарочито после покрета очију.

– Уколико се примети на време, лечење може да успори или да заустави иначе агресиван развој влажне форме дегенерације жуте мрље. Најчешћи вид лечења је убризгавање лека у очну јабучицу путем инјекција у виду неколико доза с размаком од шест до осам недеља. Тај лек (антиВЕГФ) не дозвољава развој нових крвних судова и изазива скврчавање старих, због чега се смањује или у потпуности повлачи оток и крварење – истиче др Јанков, који је и предавач на Катедри за биомедицинско инжењерство Машинског факултета Универзитета у Београду.

Ако се не почне брзо са терапијом, оток или крварење код влажне форме пропадања жуте мрље у оку може привремено да доведе до централног смањења или губитка вида, које касније прелази у ожиљак, што доводи до трајног губитка централног вида. Наш саговорник каже да треба напоменути да то, ипак, није потпуно слепило, за разлику од глаукома, али да онемогућава читање и прецизан вид, док је оријентација и сналажење у простору могуће. За појаву овог проблема генетски фактор ума велику тежину, али није пресудан.

– Неки почетни облици дегенерације макуле су очекивани код око половине популације старије од 60 година, али тешки облици који доводе, и поред лечења, до знатног смањења вида, не очекују се код више од око 10 одсто становника. Највећи фактор ризика је дуговечност. Наиме, с обзиром на значајно продужен просечан век људи данас, овај део ока једноставно престаје да функционише у познијим годинама код пацијената чија је генетика таква – појашњава др Јанков.

Показано је да је ултраљубичасто, као и плаво светло, један од фактора ризика. Из тог разлога препоручује се ношење наочара за сунце са добром УВ заштитом, а за оне који интензивно раде за компјутером и ношење наочара које блокирају плаву светлост.

– С обзиром да још не постоје генетски тестови за одређивање ризика дегенерације макуле за младе пацијенте, савет је да се очи штите онолико и онда када се може док сте млади, јер ће некима „наплата” доћи онда када већ ништа неће бити могуће урадити – саветује др Јанков.

Да би се поставила дијагноза, неопходни су офталмолошки преглед и снимање очног дна са ОЦТ-ом. Преглед је једноставан и безболан.