Žuta mrlja kvari dobar vid

Žuta mrlja ili makula je tačka na očnom dnu u kome je najveća koncentracija receptora za vid. Za razliku od perifernih delova očnog dna, koji su zaduženi za detekciju pokreta, orijentacije i osećaja svetla, od žute mrlje zavisi precizan vid na koji se najviše oslanjamo, naročito prilikom čitanja i rada „na blizinu”. Problemi na žutoj mrlji u vidu njenog postepenog ili naglog propadanja (degeneracije) nastaju usled usporavanja metabolizma u tom delu očnog dna, kao i nagomilavanju masnog materijala, koji se javlja kao otpadak oslabljenog funkcionisanja receptorskih ćelija žute mrlje. To je takozvana suva forma degeneracije makule. Vlažna forma je agresivnija, i dešava se u slučajevima kada krvni sudovi počnu da urastaju kroz masan materija, koji „guši” receptorske ćelije u žutoj mrlji, pa zato dolazi do otoka ili krvarenja ispod ili u žutoj mrlji.

Dr Mirko Jankov (Foto lična arhiva)

Kako ističe dr Mirko Jankov, oftalmolog, gostujući profesor na Federalnom univerzitetu u brazilskom Sao Paulu, predsednik Udruženja hirurga katarakte i refraktivnih hirurga Srbije i hirurg u Institutu za refraktivnu i oftalmohirurgiju u Cirihu, prvi simptomi ovog problema mogu biti različiti, ali najčešće pacijent primećuje da mu se slika krivi u samom centru vidnog polja, zbog čega otežano čita. Neki pacijenti imaju utisak da u centru gledaju kao kroz zamućeno staklo ili da im slika „igra” u samom centru, naročito posle pokreta očiju.

– Ukoliko se primeti na vreme, lečenje može da uspori ili da zaustavi inače agresivan razvoj vlažne forme degeneracije žute mrlje. Najčešći vid lečenja je ubrizgavanje leka u očnu jabučicu putem injekcija u vidu nekoliko doza s razmakom od šest do osam nedelja. Taj lek (antiVEGF) ne dozvoljava razvoj novih krvnih sudova i izaziva skvrčavanje starih, zbog čega se smanjuje ili u potpunosti povlači otok i krvarenje – ističe dr Jankov, koji je i predavač na Katedri za biomedicinsko inženjerstvo Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ako se ne počne brzo sa terapijom, otok ili krvarenje kod vlažne forme propadanja žute mrlje u oku može privremeno da dovede do centralnog smanjenja ili gubitka vida, koje kasnije prelazi u ožiljak, što dovodi do trajnog gubitka centralnog vida. Naš sagovornik kaže da treba napomenuti da to, ipak, nije potpuno slepilo, za razliku od glaukoma, ali da onemogućava čitanje i precizan vid, dok je orijentacija i snalaženje u prostoru moguće. Za pojavu ovog problema genetski faktor uma veliku težinu, ali nije presudan.

– Neki početni oblici degeneracije makule su očekivani kod oko polovine populacije starije od 60 godina, ali teški oblici koji dovode, i pored lečenja, do znatnog smanjenja vida, ne očekuju se kod više od oko 10 odsto stanovnika. Najveći faktor rizika je dugovečnost. Naime, s obzirom na značajno produžen prosečan vek ljudi danas, ovaj deo oka jednostavno prestaje da funkcioniše u poznijim godinama kod pacijenata čija je genetika takva – pojašnjava dr Jankov.

Pokazano je da je ultraljubičasto, kao i plavo svetlo, jedan od faktora rizika. Iz tog razloga preporučuje se nošenje naočara za sunce sa dobrom UV zaštitom, a za one koji intenzivno rade za kompjuterom i nošenje naočara koje blokiraju plavu svetlost.

– S obzirom da još ne postoje genetski testovi za određivanje rizika degeneracije makule za mlade pacijente, savet je da se oči štite onoliko i onda kada se može dok ste mladi, jer će nekima „naplata” doći onda kada već ništa neće biti moguće uraditi – savetuje dr Jankov.

Da bi se postavila dijagnoza, neophodni su oftalmološki pregled i snimanje očnog dna sa OCT-om. Pregled je jednostavan i bezbolan.