Еколози траже обуставу свих рударских пројеката у Србији

Савез еколошких организација Србије (СЕОС) тражи од Министарства рударства и енергетике обуставу рударских пројеката у Србији због, како су навели у допису, штетног утицаја на животну средину, инфраструктуру и економију земље.

Осим тог захтева повод данашњег окупљања испред зграде Министарства је „алармантно деловање рударских компанија у Србији као и рударско - геолошка истраживања упркос уверавању актуелне власти да су све активности стопиране у јануару ове године”.

Како је навео активиста Удружења „Не дамо Јадар” Златко Кокановић захтеви не остављају могућност преговарања.

„Тражимо повлачење свих пуномоћја која су државна предузећа и Влада дале Рио Тинту и осталим рударским компанијама, повлачење свих права и дозвола на истраживање које је Министарство рударства и енергетике дало на територији Србије док се не утврди како су дозволе дате и на основу чега, затим поништавање свих купопродајних уговора после повлачења Уредбе у јануару ове године”, навео је Кокановић.

Такође, активисти, додао је, траже да се обелодане сви уговори и обавезе које је држава предузела, да се одбије захтев Рио Тинта за одређивање експлотационог поља који још стоји, као и да се наредна Иницијатива стави на дневни ред Скупштине и да се измени Закон о рударству.

Он је навео и да се пројекти за које је у јануару премијерка рекла да су обустваљени спроводе и даље.

„Стање на терену је алармантно, од 20. јануара закључно са првим септембром имамо тачно 27 парцела које су укњижене на име Рио Саве. Шта то треба да значи ако је стављена тачка на тај пројекат, то би требало да буде обустављено”, рекао је Кокановић.

Подсетио је да су активисти тада поднели 10 захтева од којих је испуњен само један, а то је враћање неког земљишта из грађевинског у пољопривредно.

Испред Удружења Сувоборска греда Љиљана Браловић је казала да рударски пројекти, па и истражне радње земљишта од стране рударских компанија које се спроводе широм Србије морају да се зауставе, а уколико захтеви које су поднели данас не буду испуњени удружења и грађани ће предузети радикалне мере. Потврдила је и нема преговора о захтевима.

„Рок за ове захтеве је до првог новембра. С тим да се ситуација у Рековцу реши данас. Нећемо одустати док их не отерамо. Првог новембра ћемо спровести радикалне мере”, рекла је Браловић.

Испред грађана Мајданпека обратио се Петар Ђурић који је казао да се грађани који су се окупили како би спречили даље минирање планине Старице неће склонити и то, додао је, без обзира на сукобе са обезбеђењем и радницима компаније Зиђин који су се десили у протеклих неколико дана.

„Та земља је власништво Србије, и свако има право да тамо буде, сваки грађанин. Минирање Планине Старица мора да се заустави одмах”, рекао је Ђурић.

Научна саветница Института за хемију, технологију и металургију Драгана Ђорђевић је казала да у Јадру постоји 145 заштићених и строго заштићених врста, а 20.000 становника живи у непосредној околини рудне зоне и они су изложени штетном утицају рударења.

„Подземне воде које се тамо налазе су дринског порекла и та вода је изузетно чиста и спојене су и са Мачвом. Отварање овог рудника би осим Јадра угрозило и Мачву, али и реку Дрину и Саву”, рекла је Ђорђевић.

Владимир Ђурђевић, метеоролог, је упозорио да би изузетно опасно и штетно било и коришћење воде за рударење као још један фактор у току великих суша које нам свакако предстоје због климатских промена.

„Како је рударење један од великих корисника воде, са последицама климатских промена у будућности по питању воде може доћи до озбиљног проблема ко ће имати приоритет да користи воду, грађани, енергетски сектор, пољопривреда”, рекао је Ђурђевић, преноси Танјуг.