Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гете и љубазно опхођење

„Инцидент у Теплицу”, слика Карла Ролинга (Фото: Википедија)

Највећи уметнички и научни ствараоци подсећају на комете чији лет прати дуги светли украсни реп. При томе стваралац и његова дела личе на главу комете, а светли реп на анегдоте о животу и раду великана које су забележили савременици. Анегдоте су махом ведрог и забавног карактера, али су ипак корисне јер осветљавају карактер стваралаца, јачајући симпатије и разумевање према његовој личности и делима.

Један од генија иза кога су остале многе анегдоте је највећи немачки књижевник Јохан фон Гете (1749–1832). Већ као млади песник он постао славан, али му слава није „ударила у главу”, јер се према свим људима с којима је долазио у додир понашао веома љубазно и предусретљиво. Ми памтимо Гетеово интересовање за српску народну поезију и љубазност с којом је примио у посету тридесет осам година млађег Вука Караџића, што је приказано и у ТВ серији о Вуку, с Микијем Манојловићем у насловној улози и Бранком Плешом као Гетеом.

Гете је презирао особе који нису показивале љубазност или бар пристојност у опхођењу и с њима је трајно прекидао пријатељство. Једна од жртава ове Гетеове искључивости био је и Лудвиг ван Бетовен, највећи немачки композитор. Бетовен, 21 годину млађи од Гетеа, од детињства се дивио великом песнику и желео да му се лично приближи. Компоновао је музику на текстове неколико Гетеових песама, као и ефектну увертиру „Егмонт” за истоимену Гетеову драму, па је сматрао да је створио трајне споне с песником. Међутим, 1812. године догодио се случај, назван „Инцидент у Теплицу”, који је те споне трајно уништио.

Наиме, сазнавши да ће Гете боравити у бањи Теплиц (чешка бања Теплице) тамо одлази и Бетовен. Током шетње двојице пријатеља парком, они опазе да суседном стазом, њима у сусрет, хода жена аустријског цара Франца Првог Марија Лудовика, окружена породицом. Гете је сместа кренуо у сусрет царици очекујући да ће га следити и Бетовен. Међутим, он је наставио да хода не поздравивши владарку, чак је и немарно накривио шешир. Гете се дубоко поклонио царици и разменио уобичајене љубазне фразе који се у оваквим приликама исказују. Након овог догађаја револтирани Гете је одбио даље дужење с Бетовеном, на велико разочарење композитора. Овај догађај је не само препричаван, већ и визуелно дочаран сликом Карла Ролинга.

Гете је у разговору са својим секретаром Екерманом навео и случај нељубазности групе богатих трговаца из Хамбурга који су поседали за кафански сто до његовог. Иако су га препознали, трговци су охоло окренули главу не поздравивши песника. Гете је рекао да су се они тиме понели као ситни, ниски људи. „Међутим, да су ме уобичајено поздравили, они би били достојанствени и ми бисмо били равноправни.” Сматрао је да су људи свих професија равноправни, под условом да се достојанствено и пристојно понашају.

Међутим, некада се и руке чистунаца запрљају, па је тако и Гете пао на испиту љубазности. Једног дана Гетеу је стигло писмо тада непознатог осамнаестогодишњег композитора Франца Шуберта (1797–1828), с нотама песме компоноване на текст чувене баладе „Баук”. Шуберт није добио одговор, па се сматра да је писмо завршило у песниковом камину. Данас је ова песма најчешће извођено Шубертово дело и истовремено су то најчешће извођени Гетеови стихови. Каснијих година Гете је имао прилику да чује ову Шубертову композицију, о којој се врло неповољно изразио. Међутим, након Шубертове смрти Гете је имао прилику да поново слуша ову песму, али у извођењу једне веома лепе младе певачице. Овог пута му се композиција врло допала, па су зли језици говорили да је он тада више гледао него што је слушао интерпретацију песме.

Драган Станковић,
Београд

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Slučajan susret - grof Ferdinand von Valdstein kaže Betovenu: Idete (iz Bona – periferije) u Beč (centar muzike) upoznaje ga sa 2 ključna čoveka – (mecena) knez Lobkovitz i J. Haidn. Škola Hajdn/Salijeri/ Albrechtsberger OMOGUĆILA je Betovenu da dostigne nivo savremenika! Bez pomoći aristokrata nema ni Betovena (uprkos lažnom mitu); u Beču je živela jedan od muzičkih ikona koja je živela nezavisno od pomoći aristokrata, živeo je u elitnom delu grada, od prodaje svojih nota – Wanhal (1739–1813).
nikola andric
Ako to ima veze sa etikom Aristotele je bio pre njega. Pisao je ''kako treba da se ponasamo prema nasim robovima''.
Sanjar optimista
Da li je Gete patio of Pro bono bontona ili je zaista bio toliko fin?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.