Гете и љубазно опхођење

Највећи уметнички и научни ствараоци подсећају на комете чији лет прати дуги светли украсни реп. При томе стваралац и његова дела личе на главу комете, а светли реп на анегдоте о животу и раду великана које су забележили савременици. Анегдоте су махом ведрог и забавног карактера, али су ипак корисне јер осветљавају карактер стваралаца, јачајући симпатије и разумевање према његовој личности и делима.

Један од генија иза кога су остале многе анегдоте је највећи немачки књижевник Јохан фон Гете (1749–1832). Већ као млади песник он постао славан, али му слава није „ударила у главу”, јер се према свим људима с којима је долазио у додир понашао веома љубазно и предусретљиво. Ми памтимо Гетеово интересовање за српску народну поезију и љубазност с којом је примио у посету тридесет осам година млађег Вука Караџића, што је приказано и у ТВ серији о Вуку, с Микијем Манојловићем у насловној улози и Бранком Плешом као Гетеом.

Гете је презирао особе који нису показивале љубазност или бар пристојност у опхођењу и с њима је трајно прекидао пријатељство. Једна од жртава ове Гетеове искључивости био је и Лудвиг ван Бетовен, највећи немачки композитор. Бетовен, 21 годину млађи од Гетеа, од детињства се дивио великом песнику и желео да му се лично приближи. Компоновао је музику на текстове неколико Гетеових песама, као и ефектну увертиру „Егмонт” за истоимену Гетеову драму, па је сматрао да је створио трајне споне с песником. Међутим, 1812. године догодио се случај, назван „Инцидент у Теплицу”, који је те споне трајно уништио.

Наиме, сазнавши да ће Гете боравити у бањи Теплиц (чешка бања Теплице) тамо одлази и Бетовен. Током шетње двојице пријатеља парком, они опазе да суседном стазом, њима у сусрет, хода жена аустријског цара Франца Првог Марија Лудовика, окружена породицом. Гете је сместа кренуо у сусрет царици очекујући да ће га следити и Бетовен. Међутим, он је наставио да хода не поздравивши владарку, чак је и немарно накривио шешир. Гете се дубоко поклонио царици и разменио уобичајене љубазне фразе који се у оваквим приликама исказују. Након овог догађаја револтирани Гете је одбио даље дужење с Бетовеном, на велико разочарење композитора. Овај догађај је не само препричаван, већ и визуелно дочаран сликом Карла Ролинга.

Гете је у разговору са својим секретаром Екерманом навео и случај нељубазности групе богатих трговаца из Хамбурга који су поседали за кафански сто до његовог. Иако су га препознали, трговци су охоло окренули главу не поздравивши песника. Гете је рекао да су се они тиме понели као ситни, ниски људи. „Међутим, да су ме уобичајено поздравили, они би били достојанствени и ми бисмо били равноправни.” Сматрао је да су људи свих професија равноправни, под условом да се достојанствено и пристојно понашају.

Међутим, некада се и руке чистунаца запрљају, па је тако и Гете пао на испиту љубазности. Једног дана Гетеу је стигло писмо тада непознатог осамнаестогодишњег композитора Франца Шуберта (1797–1828), с нотама песме компоноване на текст чувене баладе „Баук”. Шуберт није добио одговор, па се сматра да је писмо завршило у песниковом камину. Данас је ова песма најчешће извођено Шубертово дело и истовремено су то најчешће извођени Гетеови стихови. Каснијих година Гете је имао прилику да чује ову Шубертову композицију, о којој се врло неповољно изразио. Међутим, након Шубертове смрти Гете је имао прилику да поново слуша ову песму, али у извођењу једне веома лепе младе певачице. Овог пута му се композиција врло допала, па су зли језици говорили да је он тада више гледао него што је слушао интерпретацију песме.

Драган Станковић,
Београд