Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gete i ljubazno ophođenje

„Инцидент у Теплицу”, слика Карла Ролинга (Фото: Википедија)

Najveći umetnički i naučni stvaraoci podsećaju na komete čiji let prati dugi svetli ukrasni rep. Pri tome stvaralac i njegova dela liče na glavu komete, a svetli rep na anegdote o životu i radu velikana koje su zabeležili savremenici. Anegdote su mahom vedrog i zabavnog karaktera, ali su ipak korisne jer osvetljavaju karakter stvaralaca, jačajući simpatije i razumevanje prema njegovoj ličnosti i delima.

Jedan od genija iza koga su ostale mnoge anegdote je najveći nemački književnik Johan fon Gete (1749–1832). Već kao mladi pesnik on postao slavan, ali mu slava nije „udarila u glavu”, jer se prema svim ljudima s kojima je dolazio u dodir ponašao veoma ljubazno i predusretljivo. Mi pamtimo Geteovo interesovanje za srpsku narodnu poeziju i ljubaznost s kojom je primio u posetu trideset osam godina mlađeg Vuka Karadžića, što je prikazano i u TV seriji o Vuku, s Mikijem Manojlovićem u naslovnoj ulozi i Brankom Plešom kao Geteom.

Gete je prezirao osobe koji nisu pokazivale ljubaznost ili bar pristojnost u ophođenju i s njima je trajno prekidao prijateljstvo. Jedna od žrtava ove Geteove isključivosti bio je i Ludvig van Betoven, najveći nemački kompozitor. Betoven, 21 godinu mlađi od Getea, od detinjstva se divio velikom pesniku i želeo da mu se lično približi. Komponovao je muziku na tekstove nekoliko Geteovih pesama, kao i efektnu uvertiru „Egmont” za istoimenu Geteovu dramu, pa je smatrao da je stvorio trajne spone s pesnikom. Međutim, 1812. godine dogodio se slučaj, nazvan „Incident u Teplicu”, koji je te spone trajno uništio.

Naime, saznavši da će Gete boraviti u banji Teplic (češka banja Teplice) tamo odlazi i Betoven. Tokom šetnje dvojice prijatelja parkom, oni opaze da susednom stazom, njima u susret, hoda žena austrijskog cara Franca Prvog Marija Ludovika, okružena porodicom. Gete je smesta krenuo u susret carici očekujući da će ga slediti i Betoven. Međutim, on je nastavio da hoda ne pozdravivši vladarku, čak je i nemarno nakrivio šešir. Gete se duboko poklonio carici i razmenio uobičajene ljubazne fraze koji se u ovakvim prilikama iskazuju. Nakon ovog događaja revoltirani Gete je odbio dalje duženje s Betovenom, na veliko razočarenje kompozitora. Ovaj događaj je ne samo prepričavan, već i vizuelno dočaran slikom Karla Rolinga.

Gete je u razgovoru sa svojim sekretarom Ekermanom naveo i slučaj neljubaznosti grupe bogatih trgovaca iz Hamburga koji su posedali za kafanski sto do njegovog. Iako su ga prepoznali, trgovci su oholo okrenuli glavu ne pozdravivši pesnika. Gete je rekao da su se oni time poneli kao sitni, niski ljudi. „Međutim, da su me uobičajeno pozdravili, oni bi bili dostojanstveni i mi bismo bili ravnopravni.” Smatrao je da su ljudi svih profesija ravnopravni, pod uslovom da se dostojanstveno i pristojno ponašaju.

Međutim, nekada se i ruke čistunaca zaprljaju, pa je tako i Gete pao na ispitu ljubaznosti. Jednog dana Geteu je stiglo pismo tada nepoznatog osamnaestogodišnjeg kompozitora Franca Šuberta (1797–1828), s notama pesme komponovane na tekst čuvene balade „Bauk”. Šubert nije dobio odgovor, pa se smatra da je pismo završilo u pesnikovom kaminu. Danas je ova pesma najčešće izvođeno Šubertovo delo i istovremeno su to najčešće izvođeni Geteovi stihovi. Kasnijih godina Gete je imao priliku da čuje ovu Šubertovu kompoziciju, o kojoj se vrlo nepovoljno izrazio. Međutim, nakon Šubertove smrti Gete je imao priliku da ponovo sluša ovu pesmu, ali u izvođenju jedne veoma lepe mlade pevačice. Ovog puta mu se kompozicija vrlo dopala, pa su zli jezici govorili da je on tada više gledao nego što je slušao interpretaciju pesme.

Dragan Stanković,
Beograd

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Slučajan susret - grof Ferdinand von Valdstein kaže Betovenu: Idete (iz Bona – periferije) u Beč (centar muzike) upoznaje ga sa 2 ključna čoveka – (mecena) knez Lobkovitz i J. Haidn. Škola Hajdn/Salijeri/ Albrechtsberger OMOGUĆILA je Betovenu da dostigne nivo savremenika! Bez pomoći aristokrata nema ni Betovena (uprkos lažnom mitu); u Beču je živela jedan od muzičkih ikona koja je živela nezavisno od pomoći aristokrata, živeo je u elitnom delu grada, od prodaje svojih nota – Wanhal (1739–1813).
nikola andric
Ako to ima veze sa etikom Aristotele je bio pre njega. Pisao je ''kako treba da se ponasamo prema nasim robovima''.
Sanjar optimista
Da li je Gete patio of Pro bono bontona ili je zaista bio toliko fin?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.