Више нових фирми, али више и угашених

Од почетка године, за осам месеци, регистровано је оснивање 33.771 фирме (7.328 привредних друштава и 26.443 предузетника). То је за 4.800 предузећа више у поређењу с истим периодом 2021. године, али и за 2.357 више у поређењу с истим периодом 2019, што указује да се тренд оснивања враћа на ниво пре пандемије, кажу у Агенцији за привредне регистре.

Највише фирми основано је за трговину на велико, рачунарско програмирање, консултантске услуге, изградњу и ресторане, а код предузетника је уочено и доста регистрација за друмски превоз терета и козметичких и фризерских салона.

С друге стране, од почетка године обрисано је 23.118 привредних субјеката (6.772 привредна друштва и 16.346 предузетника). То је за 3.471 фирму више у поређењу с истим периодом прошле године. Највише угашених предузећа је из области трговине на велико и мало, консултантских послова, ресторана, изградње друмског превоза терета, такси услуга, фризерских и козметичких салона. Разлог зашто је истовремено највише истих и угашено и отворено нових јесте што је послодавац неликвидан, па гаси једну и отвара другу фирму с истом делатношћу.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да се повећање броја новооснованих фирми, поготово из области рачунарског програмирања, може делимично приписати доласку Руса, који су овде отворили предузећа.

– Али треба имати у виду да у свим делатностима које се наведене, људи који имају већ постојеће фирме оснивају нове из разних разлога. Предузетници, на пример, тако избегавају да пређу границу од осам милиона динара и уђу у систем ПДВ-а. У Србији често повећање броја фирми на говори да смо ми у некој експанзији. Ситуација постаје све тежа, инвестиције се успоравају и много спорије реализују него претходне године, пре свега због кризе у Европи – наводи Рајић.

Не чуди зашто су грађевинске фирме у врху новооснованих, јер и даље имамо доста велики обрт у тој области и значајне инвестиције, али оне ће с поскупљењем банкарских кредита почети да опадају. Осим тога, Србија увози грађевинске раднике из иностранства, па страни држављани оснивају агенције или фирме преко којих им исплаћују зараде, те и то доприноси броју нових фирми из ове области.

Рајић истиче да су корона и криза која је уследила изазвале то да је много малих бизниса и малих радњи позатварано. Власници малог бизниса нису могли да одрже пословање. На пример, у протекле две године је угашена половина дечјих играоница.

Мали бизнис је доста претрпео јер су многи морали да модификују свој рад и да се пребаце на онлајн. Некима се није исплатило да држе локале, а и цене закупа су велике. Према његовим речима, на све то уведена су нова оптерећења и повећани су стари парафискални намети.

– Продужење рокова испоруке робе и поремећаји у ланцима снабдевања су отежали пословање средњих компанија и смањили су им приходе. Рат у Украјини је доста утицао на један део компонената у аутомобилској индустрији. Читав низ фирми је осетио недостатак материјала било да се увози из Русије или Украјине. Велики проблем је недостатак радника и повећање минималне зараде јер то послодавцима намеће обавезу да за нека обична занимања исплаћују зараде од 800 или 900 евра, а њихови приходи им не омогућују да толико плаћају запослене – каже Рајић.

Он наглашава да ће фирме моћи све мање да се задужују јер ће им новац бити скупљи и то ће додатно оптеретити њихово пословање.

– Нажалост, улазне сировине су јако поскупеле и то ће се одразити на раст цена на домаћем тржишту и неминовно ће довести до пада куповне моћи. Прогнозира се да ће од осам до 15 одсто пасти куповина неких производа, чак и робе широке потрошње. Сама инфлација која ће смањити куповну моћ и цена улазних сировина јесу велики удар на привреду. То значи да ће се роба теже и спорије продавати, а самим тим приходи ће успорити – каже Рајић.

Он истиче да није реално очекивати да у оваквим околностима држава помаже привреду. Оно што држава најбоље може да уради за привреду у овој и наредној години јесте да не повећава оптерећења.