Цене бакра и злата и даље у паду

Кинеска „Циђин мајнинг група” објавила је да су за пола године две њене фирме у Србији укупно произвеле 98.000 тона бакра и 122.000 унци злата. Ова компанија је у првом кварталу 2022. у иностранству продала робу у вредности од пола милијарде евра. Цене ових метала су већ неко време у благом паду, али се верује да то кинеску компанију неће скинути с првог места на листи највећих извозника из Србије.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, каже да се експлоатацијом бакра у руднику „Чукару Пеки” долази до одређених количина злата и наглашава да је прошле и у првој половини ове године „Циђин” водећи извозник из Србије. Када је реч о кретању цена ових сировина на светском тржишту, Станић истиче, да оне већ неко време падају.

Тона бакра пре четири месеца је вредела 10.500 долара, а сада је око 7.803 долара. Према његовим речима, цена бакра је на светском тржишту доста пала због мање привредне активности и због пада тражње која је последица кризе. Кина, као велики потрошач, имала је затварање због пандемије, што се одразило на цену овог метала.

Станић каже да злато генерално добро стоји и држи се на око 1.700 долара по унци (јуче је било 1.688 долара). Без обзира на то што је претходних недеља пала тражња, оно је увек сигурна инвестиција.

– Пад тражње се објашњава порастом каматних стопа у САД и еврозони. У ситуацији када њима расту камате, део капитала се повлачи тамо и не мора све да иде у злато. Многи инвестирају у хартије од вредности тих држава. Приметно је велико интересовање инвеститора за улагање у америчке хартије од вредности. Америчка привреда је стабилна и жели да смањи зависност од увоза из Кине пре свега високотехнолошке компоненте за ауто-индустрију, телефоне и слично. Фирме које имају капитал улажу у те делатности, које ће бити тражене – каже Станић.

Народна банка Србије у прегледу дешавања на светском тржишту у последњој недељи августа и почетком септембра наводи да је у том периода цена злата смањена за 1,27 одсто и кретала се у распону од 1.695,05 до 1.738,14 америчких долара по финој унци злата.

На пад цене злата у посматраној недељи утицали су: јачање вредности америчког долара, као и повећање стопа приноса на државне обвезнице САД, смањена тражња за златом у Индији, повећан извоз злата из Русије ка Кини и Блиском истоку, говор председника ФЕД-а у Џексон холу да економији САД предстоји заоштравање монетарне политике све док инфлација не буде под контролом ФЕД-а (САД су на путу ка периоду спорог привредног раста и могућег повећања незапослености, док ФЕД подиже стопе како би победио четрдесетогодишњу високу инфлацију), позиционирање инвеститора за период високих каматних стопа у САД.

На ограничење даљег пада цене злата утицали су: страх од војних напада на нуклеарну електрану у Украјини, пакет антируских санкција од стране Савета ЕУ, укључујући и делимични ембарго на злато, саопштење Стејт департмента САД да одговор Ирана у разговорима о оживљавању нуклеарног споразума из 2015. сматра неконструктивним.

Цена злата је била највиша у марту, када је готово досегла рекорд из 2020. и извозила 2.050 долара за унцу. То је била последица ратних збивања у Украјини, санкција ЕУ према Русији, које су довеле до раста цена, скока инфлације и новог успоравања привредног раста. У међувремену је цена злата пала за око 15 одсто на 1.750 долара за унцу. Уследила су два значајна пада цена у априлу и јуну које су повезане с подизањем каматних стопа у САД, које је довело до раста долара, а раст долара има обрнуто пропорционални ефекат на цену злата.