Ове године очекује се мањи род јабуке

Берба јабуке је у току, а предвиђања су да ће овогодишњи род, за нас значајног извозног воћа, бити умањен. Како је за „Политику” рекао професор Зоран Кесеровић, један од водећих стручњака за воћарство, процене су да ће род бити мањи од 20 до 25 одсто у односу на 2021, када је произведено око 513.000 тона јабуке. Како каже, до овога је дошло делимично због измрзавања, али и због тога што произвођачи, прошле године, нису на време обавили неке од потребних радова у воћњацима.

– Прошле године била је мало већа родност, неке сорте су преродиле, па нису могле и ове године, а произвођачи их нису добро проредили. Такође, имали смо и измрзавање. Иако се очекују мање количине, то је и даље довољно за домаће потребе и извоз – истиче он. Берба сорте гала је завршена, а полако се приводи крају и златни и црвени делишес, а потом крећу сорте јонаголд, грени смит и фуџи. Кесеровић напомиње да је проблема било код сорте гала јер смо имали велике количине падавина баш уочи бербе.

– Мој генерални став јесте да смо у Србији кренули веома жестоко у воћарској производњи, поготово у технологији производње јабуке. Мислим да смо сада мало застали, а један од узрока јесте и то што су произвођачи у почетку подизали засаде с најквалитетнијим садним материјалом, али су касније прешли на слабији квалитет. То се наравно одражава и на пад приноса – објашњава наш саговорник.

Када је реч о извозу, каже да су испоруке гале кренуле, али су сада мало застале, јер су цене пале, будући да се у Европи очекује значајан род. Многи сада складиште јабуку како би сачекали повољнији тренутак. Кесеровић сматра да ће бити тешко у наредном периоду, поготово за оне произвођаче који немају своје хладњаче или нису удружени.

– Биће тешко због изузетно високих цена енергената и транспорта. Цена превоза је са 3.000 евра по шлеперу, отишла на 11.000 до 12.000 евра, што изузетно оптерећује трошкове производње – истиче и додаје да постоје и велики проблеми с радном снагом, иако имамо прилив радника из иностранства. Према његовом мишљењу, опстаће они који буду водили рачуна о структури сортимента и буду имали високе приносе и квалитет.

– И с овогодишњим родом Србија и даље има велику производњу јабуке. Прошле године, рецимо, она је била већа него производња шљиве. Добро је што се многе велике компаније окрећу другим тржиштима и није само Русија у фокусу. Јабука се већ извози у Шри Ланку, Саудијску Арабију, Емирате, Индију, Енглеску, скандинавске земље... у око 40 држава – каже Кесеровић и додаје да су руском тржишту и даље потребне јабуке из увоза, мада и тамо непрестано ничу нове велике плантаже. Њихова цена производње је далеко нижа, цена дизела је тамо 60 евроценти, а имају и знатно мање трошкове радне снаге, док је код нас проблем наћи раднике.

– Такође треба размишљати и промени политике подстицаја јер субвенције, по хектару, не могу бити исте за ратарске културе, повртарске и воћарске културе – напомиње професор Зоран Кесеровић.