Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Вечито” Богдана Богдановића

Изложба у част стогодишњице рођења архитекте биће отворена сутра у Галерији „Атријум” Библиотеке града Београда
„Камени цвет”, Јасеновац (Фото Р. Крстинић)

„Камени цвет”, градоначелник Београда и „Уклети неимар”. Ако сте помислили да је решење ове асоцијације архитекта Богдан Богдановић (1922–2010), погодили сте. Стогодишњица рођења овог ренесансног човека који није пројектовао ни куће ни стамбене зграде, него меморијале, „писао је да би градио и градио да би писао”, уметник „са флекицом у каријери јер је прихватио да води Београд, а да за ту политичку функцију као да није био верзиран”, биће обележена изложбом „Вечито” која се сутра отвара у Галерији „Атријум” Библиотеке града Београда у Кнез Михаиловој улици. На њој ће бити приказано 20 великих кружних експоната целокупног неимарског стваралаштва, његов књижевни опус и филм о изведеним меморијалним споменицима у бившој Југославији, каже мр Маре Јанакова Грујић, историчарка уметности и аутор изложбе.

– Поставка нема амбицију да дешифрује његов уметнички свет. Напротив, она је пред нама као доказ да је то немогуће. Јер, уместо да у своја дела уграђује идеје, њихов творац је настојао да им подари што више лица, значења и тумачења. Стога, што се више нових светова овом згодом „отвори”, то ће бити већа част нашег градитеља и нашег повода – каже Јанакова Грујић и додаје да је Богдановић био антимодерниста чији стил изражавања нема ни претходнике ни следбенике.

Да није био модерниста иако је стварао у тој епохи јасно је из саопштења која је потписивао: ...„Хотећи да побегнем од једног мени страног, отуђеног света модерне архитектуре, зашао сам игром случаја у једну посебну област архитектуре у којој нема ни модерног ни немодерног, у којој постоји само вечито”...

Да су његова дела вечита, нема дилему ни Бојан Ковачевић, архитекта, јер је Богдановић, каже, убедљиво најдоминантнија интелектуална фигура архитектонског еснафа код нас и по образовању, самосвојности и по имагинативности.

– Оно што ме је посебно фасцинирало јесте што је опстао као јасан антимодерниста или макар врло суздржан према модернизму, у врху еснафа окружен углавном модернистичким колегама, често недовољно едукованим. Њега је, и његов опус, потребно жанровски посматрати као посебно биће, архитекту-скулптора (или обрнуто!), и то превасходно у домену меморијалне архитектуре, широм ондашње Југославије. С тим је његово деловање у домену уписивање и очитавање знакова и симбола, па и у самим градовима, на нивоу који је нама данас заправо нестваран, нејасан, јер смо се толико у међувремену упростачили – каже Ковачевић.

Као професор и декан Архитектонског факултета био је увек другачији, присећа се његов студент архитекта Ђорђе Бобић.

– Његова предавања и начин на који се изражавао није био типичан професорски, неговао је дијалог и увек смо могли да га прекинемо у излагању и поставимо питање. Био је бескрајно информисан, најобразованији професор и човек којег сам икада срео. Подстицао нас је на истраживања и размишљања изван оквира – истиче Бобић.

Зато не чуди што је покушао да реформише наставу на Архитектонском факултету Новом школом архитектуре која је доведена у питање 1972. године. Након гашења те школе Богдановић оснива Сеоску школу за филозофију архитектуре у Малом Поповићу надомак Београда где наставља свој експериментални приступ учењу све до 1990. када је школа „разбуцана”.

Као градоначелник 1982–1986. није се снашао, сматрају бројне његове колеге. Београд је преузео на наговор Ивана Стамболића, у време штедње на свим нивоима у бившој СФРЈ. Криза је искоришћена да се обустави пројекат метроа чувеног Бране Јовина. Уместо изградње независног шинског система прешло се на проширење трамвајске мреже „Трамвајем у 21. век”, како је гласила крилатица тог пројекта којој се јавност подсмевала. Трамвај је прошао Ресавском улицом, преко Старог савског моста прешао је Саву до Блока 45, шине су провучене Пожешком улицом, а повезана је и Раковица.

Политику је напустио због сукоба са Слободаном Милошевићем и отишао у егзил у Беч где је oстао до смрти. Ковачевић каже да нас је Богдановић напуштао неколико пута. Најпре, као неку врсту предигре, својим превише личним самобрисањем из САНУ почетком 1980-их.

– Потом се укључио у политичке конфронтације у другој половини исте деценије, да би одселио за Беч, поставши након неког времена аустријски држављанин. Кад нас је дефинитивно напустио, вратио се као пепео на Сефардско гробље, које је његово дело, да почива. Нажалост, његов супериорни дух и интелект није стигао као баштина у Београд. Не његовом одговорношћу – изричит је Ковачевић.

Архитекта, уметник и филозоф

Богдан Богдановић није био само архитекта, него уметник и филозоф. Пројектовао је бројне меморијалне споменике на територији бивше Југославије – Споменик јеврејским жртвама фашизма у Београду, Партизанско спомен-гробље у Мостару, Споменик палим борцима НОБ-а у Прилепу, споменик „Камени цвет” у Јасеновцу... Објавио је више од 20 књига: „Мали урбанизам”, „Град и смрт”, „Уклети неимар”, „О срећи у градовима”, „Зелена кутија: књига снова”... Израдио је десетак урбанистичких пројеката, оставио је неколико хиљада цртежа, студије, скице... Добитник је бројних домаћих и страних награда и признања.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Савршено луцидан и храбар, Богдан је осетио куда води политика Слободана Милошевића, дошао с њим у сукоб и отишао да остатак живота проведе у Бечу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.