Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Večito” Bogdana Bogdanovića

Izložba u čast stogodišnjice rođenja arhitekte biće otvorena sutra u Galeriji „Atrijum” Biblioteke grada Beograda
„Камени цвет”, Јасеновац (Фото Р. Крстинић)

„Kameni cvet”, gradonačelnik Beograda i „Ukleti neimar”. Ako ste pomislili da je rešenje ove asocijacije arhitekta Bogdan Bogdanović (1922–2010), pogodili ste. Stogodišnjica rođenja ovog renesansnog čoveka koji nije projektovao ni kuće ni stambene zgrade, nego memorijale, „pisao je da bi gradio i gradio da bi pisao”, umetnik „sa flekicom u karijeri jer je prihvatio da vodi Beograd, a da za tu političku funkciju kao da nije bio verziran”, biće obeležena izložbom „Večito” koja se sutra otvara u Galeriji „Atrijum” Biblioteke grada Beograda u Knez Mihailovoj ulici. Na njoj će biti prikazano 20 velikih kružnih eksponata celokupnog neimarskog stvaralaštva, njegov književni opus i film o izvedenim memorijalnim spomenicima u bivšoj Jugoslaviji, kaže mr Mare Janakova Grujić, istoričarka umetnosti i autor izložbe.

– Postavka nema ambiciju da dešifruje njegov umetnički svet. Naprotiv, ona je pred nama kao dokaz da je to nemoguće. Jer, umesto da u svoja dela ugrađuje ideje, njihov tvorac je nastojao da im podari što više lica, značenja i tumačenja. Stoga, što se više novih svetova ovom zgodom „otvori”, to će biti veća čast našeg graditelja i našeg povoda – kaže Janakova Grujić i dodaje da je Bogdanović bio antimodernista čiji stil izražavanja nema ni prethodnike ni sledbenike.

Da nije bio modernista iako je stvarao u toj epohi jasno je iz saopštenja koja je potpisivao: ...„Hoteći da pobegnem od jednog meni stranog, otuđenog sveta moderne arhitekture, zašao sam igrom slučaja u jednu posebnu oblast arhitekture u kojoj nema ni modernog ni nemodernog, u kojoj postoji samo večito”...

Da su njegova dela večita, nema dilemu ni Bojan Kovačević, arhitekta, jer je Bogdanović, kaže, ubedljivo najdominantnija intelektualna figura arhitektonskog esnafa kod nas i po obrazovanju, samosvojnosti i po imaginativnosti.

– Ono što me je posebno fasciniralo jeste što je opstao kao jasan antimodernista ili makar vrlo suzdržan prema modernizmu, u vrhu esnafa okružen uglavnom modernističkim kolegama, često nedovoljno edukovanim. Njega je, i njegov opus, potrebno žanrovski posmatrati kao posebno biće, arhitektu-skulptora (ili obrnuto!), i to prevashodno u domenu memorijalne arhitekture, širom ondašnje Jugoslavije. S tim je njegovo delovanje u domenu upisivanje i očitavanje znakova i simbola, pa i u samim gradovima, na nivou koji je nama danas zapravo nestvaran, nejasan, jer smo se toliko u međuvremenu uprostačili – kaže Kovačević.

Kao profesor i dekan Arhitektonskog fakulteta bio je uvek drugačiji, priseća se njegov student arhitekta Đorđe Bobić.

– Njegova predavanja i način na koji se izražavao nije bio tipičan profesorski, negovao je dijalog i uvek smo mogli da ga prekinemo u izlaganju i postavimo pitanje. Bio je beskrajno informisan, najobrazovaniji profesor i čovek kojeg sam ikada sreo. Podsticao nas je na istraživanja i razmišljanja izvan okvira – ističe Bobić.

Zato ne čudi što je pokušao da reformiše nastavu na Arhitektonskom fakultetu Novom školom arhitekture koja je dovedena u pitanje 1972. godine. Nakon gašenja te škole Bogdanović osniva Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću nadomak Beograda gde nastavlja svoj eksperimentalni pristup učenju sve do 1990. kada je škola „razbucana”.

Kao gradonačelnik 1982–1986. nije se snašao, smatraju brojne njegove kolege. Beograd je preuzeo na nagovor Ivana Stambolića, u vreme štednje na svim nivoima u bivšoj SFRJ. Kriza je iskorišćena da se obustavi projekat metroa čuvenog Brane Jovina. Umesto izgradnje nezavisnog šinskog sistema prešlo se na proširenje tramvajske mreže „Tramvajem u 21. vek”, kako je glasila krilatica tog projekta kojoj se javnost podsmevala. Tramvaj je prošao Resavskom ulicom, preko Starog savskog mosta prešao je Savu do Bloka 45, šine su provučene Požeškom ulicom, a povezana je i Rakovica.

Politiku je napustio zbog sukoba sa Slobodanom Miloševićem i otišao u egzil u Beč gde je ostao do smrti. Kovačević kaže da nas je Bogdanović napuštao nekoliko puta. Najpre, kao neku vrstu predigre, svojim previše ličnim samobrisanjem iz SANU početkom 1980-ih.

– Potom se uključio u političke konfrontacije u drugoj polovini iste decenije, da bi odselio za Beč, postavši nakon nekog vremena austrijski državljanin. Kad nas je definitivno napustio, vratio se kao pepeo na Sefardsko groblje, koje je njegovo delo, da počiva. Nažalost, njegov superiorni duh i intelekt nije stigao kao baština u Beograd. Ne njegovom odgovornošću – izričit je Kovačević.

Arhitekta, umetnik i filozof

Bogdan Bogdanović nije bio samo arhitekta, nego umetnik i filozof. Projektovao je brojne memorijalne spomenike na teritoriji bivše Jugoslavije – Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma u Beogradu, Partizansko spomen-groblje u Mostaru, Spomenik palim borcima NOB-a u Prilepu, spomenik „Kameni cvet” u Jasenovcu... Objavio je više od 20 knjiga: „Mali urbanizam”, „Grad i smrt”, „Ukleti neimar”, „O sreći u gradovima”, „Zelena kutija: knjiga snova”... Izradio je desetak urbanističkih projekata, ostavio je nekoliko hiljada crteža, studije, skice... Dobitnik je brojnih domaćih i stranih nagrada i priznanja.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Савршено луцидан и храбар, Богдан је осетио куда води политика Слободана Милошевића, дошао с њим у сукоб и отишао да остатак живота проведе у Бечу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.