Евро у Хрватску, куна у историју

Када је Република Хрватска 1. јула 2013. године постала пуноправна чланица Европске уније могућност увођења евра као службене валуте и у Хрватској била је само теорија и некакав далеки визионарски план. Међутим, десет година касније, 1. јануара 2023. године, евро ће постати званична валута и у овој земљи. Двадесет осам година откако је 30. маја 1994. уведена као средство плаћања, хрватска куна одлази у историју.

Назив куна, иначе, потиче од имена за куну златицу, животињу која настањује хрватске шуме, а чије је крзно у прошлости служило као средство робне размене, односно имало функцију новца.

С почетком наредне године Хрватска ће постати двадесета држава у еврозони и 26. држава у којој се евро званично користи као средство плаћања. Европски парламент (ЕП) у Стразбуру 5. јула ове године великом већином гласова подржао је приступање Хрватске еврозони, односно прихватио извештај о увођењу евра у Хрватској, у којем се оцењује да Хрватска „испуњава све критеријуме за улазак у еврозону”.

Упркос тешкој социоекономској ситуацији изазваној здравственом кризом и најновијим поскупљењем енергената, увођење евра у Хрватској и испуњавање неопходних критеријума представљају снажан политички сигнал одрживости и привлачности јединствене европске валуте, наводи се у извештају ЕП. Увођење евра ојачаће хрватску економију и користити њеним грађанима и привреди јер ће економија постати отпорнија, привући више страних инвестиција, повећати поверење међународних инвеститора и смањити размену валута, што ће имати опипљив утицај на кључни туристички сектор, предвиђа ЕП. Хрватска влада се позива да осигура да увођење евра не доведе до вештачког повећања цена.

Одбор за економске и финансијске послове ЕУ усвојио је 12. јула ове године три коначна правна акта, потребна како би Хрватска могла да уведе евро почетком 2023. Међу тим актима је и одлука о стопи конверзије куне у евро, по средњем курсу – један евро за 7,5345 куна.

У фебруару ове године представљен је дизајн националних страна хрватских кованица евра и евроцента, на којима су географска карта Хрватске, куна, глагољица и Никола Тесла, а заједничка подлога је мотив шаховнице. Народна банке Србије критиковала је Хрватску због избора Николе Тесле, наводећи да је реч о „присвајању културног и научног наслеђа српског народа”. Хрватски званичници су те наводе одбацили, а из Хрватске народне банке упозорили су да Србија није у позицији да приговара, јер то по европским регулативима могу само чланице ЕУ које користе евро.

Хрватске власти поздрављају увођење евра и тврде да да ће улазак Хрватске у еврозону уједно донети и предности грађанима и привреди. Конкретно, нестаће валутни ризик и мењачки трошкови, смањиће се каматне стопе, подстакнуће се страна улагања, повећати могућност финансирања на тржишту капитала, а кредитни рејтинг могао би да порасте за два одсто. Олакшаће се и хрватски извоз, као и долазак туриста из евро подручја. Хрватска ће бити инвестиционо атрактивнија и сигурнија у временима криза, а евро као кључна вредност европског заједништва омогућиће још активнију улогу у европском пројекту, оцењују државни званичници.

И поједини хрватски економисти, заговорници увођења евра, подсећају како је Хрватска уласком у ЕУ потписала и обвезу увођења евра, као и да се потписани уговори морају поштовати. Верује се како ће и Хрватска искористити све те потенцијале, те да ће грађани врло брзо видети колико је улазак у еврозону био добар за раст стандарда грађана, веће плате као и даљи развој земље.

Грађани не деле тај оптимизам, судећи по анкетама јавног мњења. Истраживање из маја ове године показало је да се 29,9 одсто грађана у потпуности, или углавном, слаже с тврдњом да је Хрватска спремна за увођење евра почетком 2023. Велика већина грађана, њих 86,2 одсто, сматра да ће се увођење евра искористити за прећутно повећање цена. Хрватски грађани су прошли неколико таласа повећања цена: корона криза, земљотрес, рат у Украјини. Ово би био четврти талас ако се цене повећају. У поступку увођења евра примењује се начело забране неоправданог повећања цена, али законом није предвиђена казна за то дело.

Поједини утицајни хрватски економисти, противници евра, сигурно не би инсистирали на увођењу евра сада, него би причекали боља времена. „Евро је добра валута, али за развијене државе ЕУ и државе чије привреде могу да прате развој, попут Немачке, Аустрије, Француске… Међутим, Хрватска тренутно није у тој ситуацији и требало би сачекати бар 10 година да евро преузме функцију националног новца, као и да се промени слика хрватске економије, која би требало да прати развој привреда развијених држава ЕУ. У Хрватској имамо парадокс да је куна чврста и стабилна, а да хрватска привреда већ 25 година пропада.”

Хрватска би требало да причека са увођењем евра, јер би штета могла бити већа од предности, због шокова који се догађају у свету, а који различито утичу на земље, оценио је недавно познати светски економиста, нобеловац Џозеф Стиглиц. „Евро одузима два важна инструмента неопходна у прилагођавању економије на шокове. Одузима земљи могућност промене курса, те јој одузима монетарну политику, а тиме и могућност мењања каматних стопа”. Стиглиц годинама говори како исте кризе различито утичу на поједине земље и да зато монетарна политика која одговара земљама попут Немачке или Холандије не одговара нужно и онима као што су Хрватска или Шпанија.

Хрватска уводи европску валуту у тренутку кризе, кад је евро у поређењу с доларом најслабији од увођења пре 20 година и кад читаву еврозону потреса јака инфлација. Треба се запитати зашто снажне чланице попут Данске и Шведске не желе евро... и на крају ће се само увећавати друштво слабих чланица зоне евра, па Хрватску није требало примити у њу све док се валута не стабилизује, оцењују поједини немачки аналитичари.

Може се закључити да Хрватска, као трећа најсиромашнија држава-чланица ЕУ (после Бугарске и Румуније), не задовољава све потребне услове и критеријуме за увођење евра у монетарни систем земље, иако су надлежни органи ЕУ дали „зелено светло”, што говори да је то више политичка преурањена одлука, којој се „прогледало кроз прсте”, а не економска.

Хрватска и Бугарска су у јулу 2020. године ушле у европски курсни механизам (ЕРМ 2), којег неки називају „чекаоницом за евро”, што је кључан корак у процесу увођења евра. Чланица ЕУ која жели увођење евра мора најмање две године да проведе у овом механизму, пре него што уведе заједничку европску валуту. Пре тога треба да задовољи критеријуме номиналне конвергенције, односно Мастрихтске критеријуме, који се односе на стабилност курса, цена и каматних стопа, уз два важна индикатора који се тичу јавних финансија – дефицит буџета и јавни дуг.

Кад је реч о хрватском јавном дугу, он је с око 80 одсто БДП-а земље знатно изнад прописаног нивоа од 60 одсто, али се очигледно толерише висок ниво задужености Хрватске, која поред слабе привреде има нестабилне јавне финансије.

Научни саветник, некадашњи помоћник савезног министра и копредседник Мешовитог међувладиног комитета за економску сарадњу с Хрватском