Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радна експлоатација као нови облик ропства

Више од сто учесника из Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Србије оценили су да су потребне нове стратегије како би се стало на пут трговцима људима
Петја Несторова (Фото: Весна Лалић)

Радна експлоатација један је од најчешћих облика трговине људима. Догађа се у пољопривреди, грађевинарству, конфекцији, у области неге… Иако се жртве регрутују све више, чак и преко друштвених мрежа, свест о овој врсти криминала још није довољно развијена. Зато је и Сеудину Золетићу и Марку Таминџији, грађевинским радницима из Босне и Херцеговине, било потребно време да схвате да се иза примамљиве понуде у Азербејџану крије управо радна експлоатација.

– Од самог почетка када смо слетели у Баку нешто ми се чинило сумњивим. Мој циљ био је да побољшам свој материјални статус, па ме није поколебало ни то што су нам по слетању у Азербејџан одузели пасоше. А онда смо се суочили са нељудским условима: више од сто људи било је смештено у једној кући, да би напустили смештај морали смо да добијемо дозволу од менаџера фирме. Радно време некада је трајало и по 36 сати, а хигијенски услови били су нехумани… Догађало се и да су нас будили у три сата ујутру и постројавали како би нам урадили алко-тестове – објашњава Золетић како је изгледало радити на државним пројектима за које је била задужена тамошња фирма „Сербаз”.

Золетић и Таминџија су међу 33 радника у чију је корист пресудио Европски суд за људска права, закључивши да држава Азербејџан, упркос сазнањима о трговини људима, принудном раду и нељудском третману, није покренула и спровела ефикасну истрагу.

– Борба је трајала десет година, али на крају, то је Пирова победа. Са нама је било 656 људи, а само је у случају 33 стигла пресуда. Досуђен нам је износ од по 5.000 евра, које још увек нисмо добили. Нама новац није ни био циљ, већ нам је та пресуда значила као морална сатисфакција – прича Таминџија и додаје да је изостала и подршка институција у њиховој, матичној земљи.

Исповест двојице радника била је део регионалне конференције, која је јуче одржана у Београду, а на којој су представници Европске уније и Савета Европе истакли важност препознавања фактора ризика за трговину људима. Том приликом министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић поручила је окупљенима да трговина људима, претварање људских бића у робу и предмете оставља утисак као да ропство никада није укинуто.

– И пред све нас то ставља огроман задатак да се тим људима помогне, а кривци за њихове несреће казне – истакла је Гордана Чомић.

Извршна секретарка Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима, Петја Несторова, објаснила је да је та међународна организација припремила нове препоруке за 46 држава чланица, које садрже пакет мере за спречавање и борбу против трговине људима.

– Међу њима је и проширење обима заштите рада на све секторе привреде, укључујући неформалну економију и непријављене раднике – рекла је Несторова и додала да и предузећа имају важну улогу у супротстављању ризицима трговине људима кроз своје пословање и ланце снабдевања.

У Европској унији експлоатација радника је други водећи облик израбљивања: више од 30 процената регистрованих жртава је експлоатисано путем рада.

– Циљ нам је приступ који укључује превенцију, истрагу и кривично гоњење трговаца људима, штитећи жртве у сваком тренутку – истакла је координаторка Европске уније за борбу против трговине људима Дајен Шмит.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Sta ste ocekivali od kapitalizama, sarenu lazu sa jeftinih Americkih filmova?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.