Света дужност супротстављања ЕУ

Карпач, Пољска – Три дана је ово питорескно месташце у срцу Доње Шлезије било домаћин најважнијег скупа политичких и економских елита Централне и Источне Европе, место на коме врцају идеје и кују се планови за будућност.

Економски форум, који организује варшавски Институт за источне студије, окупио је 31. пут садашње и бивше председнике и премијере, комесаре ЕУ, академике, банкаре, пословне људе, истраживаче, аналитичаре и активисте, близу 5.000 гостију из око 60 држава Европе, САД и централне Азије.

Импресивно је било мноштво тема: прехрамбена сигурност, избеглице, дигитализација, транспорт, туризам, паметни градови, спорт. Како развијати породични бизнис, да ли виртуелни новац има будућност, каква је улога институција културе у савременом свету?

„Давосом истока” доминирале су, наравно, најактуелнији догађаји: рат у Украјини, како обезбедити енергетску сигурност, како смањити зависности од руског гаса. Све уз закључак да енергетску трансформацију одређују и нове политике коју намећу климатске промене.

Занимљива је била дебата како ће Европа изгледати после ковида који је нанео озбиљне штете идеји слободног тржишта, затворио границе и ограничио пословне и друге контакте.

„Не верујем да улазимо у постпандемијски поредак”, изјавио је Вацлав Клаус, бивши председник и премијер Републике Чешке. „Свет може да буде у постпандемији али ће без сумње бити постдемократски. Што је горе.”

У годину када је први пут после више од осам деценија рат у Европи престао да буде појам из историје, већи број од око 300 дебата био је посвећен почетку новог хладног рата, политичким и економским последицама конфликта у Украјини и визијама будуће безбедносне архитектуре континента. Форум је председника Володимира Зеленског и чешког премијера Петра Фиалу прогласио за личности 2022.

„Морамо да обезбедимо да суверена Украјина добије рат”, поручио је Јарослав Качински, лидер владајуће пољске конзервативне Партије закона и правде, који се на форуму појавио после више година да би учествовао на панелу „Европа у светлу нових промена”.

„Русија корак по корак губи своје економске потенцијале и уз привреду десет пута нижу од оне у ЕУ и 20 пута у поређењу са земљама НАТО, није способна да добије овај економски рат”, рекао је Павел Борис, председник Пољског фонда за развој. „Русија ће изгубити, али то ће трајати.”

Према Дан Смиту, директору угледног стокхолмског Међународног института за проучавање мира, иако је изгледало да је одговор владиних институција на пандемију и рат био спор, данас су се у акцији мобилисали како грађани тако и званичници.

Пољски министар културе Пјотр Глински није сасвим сагласан. Сматра да Европа није била припремљена за рат и да данас на неодговарајући начин реагује на догађаје. Пољска, која пружа уточиште за чак 3,5 милиона избеглица, често замера партнерима у ЕУ, посебно Немачкој, да недовољно помажу режим у Кијеву и суседним земљама, што је „напуштање вредности на којима је ЕУ изграђена”.

А шта је на тему европских вредности имао да каже Качински у време када се широм Европе говори да су институције многих демократских друштава у кризи? Западни партнери сматрају да је Каћински, уз мађарског премијера Виктора Орбана, пример популистичког угрожавања демократије. Критикују их да промовишу национализам, руше вредности на којима су створени ЕУ, држава права и њене институције, да шире ауторитарност и прете мањинама.

Упркос слоганима о јединству и солидарности, де факто лидер Пољске понудио је у Карпачу другу слику. У складу са својом клеро-десничарском политичком агендом поручио је да је „света дужност” пољских политичара да се супротстављају „културном отуђењу” Европске уније.

Није то први пут да Качински понавља да су либералне и „анационалне” вредности Запада неприхватљиве сувереном пољском друштву. Следбеник Орбанове идеје „нелибералне демократије” чак је отишао корак даље.

Напао је ЕУ као отуђени пројекат који предводи „неоимперијална” Немачка, а чланство Пољске је описао као нужност. „Морали смо да се придружимо ЕУ само ради опстанка и развоја. После није било другог пута.”

„У ЕУ постоји правило: ко је јачи, тим боље. А пошто је Немачка најснажнија, стари немачки концепт – који може да буде назван неоимперијалним – се одржава. Немачки канцелар Олаф Шолц жели да (од ЕУ) створи супердржаву светског значаја под немачким вођством.”

„Сламање пољског отпора је витално за изградњу европске државе”, надовезао се на ову тему гувернер пољске банке Адам Глапински.

Отворени напад на Немачку долази у времену када Пољска захтева исплату репарација за штете током Другог светског рата процењене на 1.300 милијарди евра и најављује обраћање Европском парламенту. Канцелар Шолц кратко узвраћа да је то питање решено 1953.

Саговорници у Карпачу склони су да заоштравање реторике према ЕУ и Немачкој поставе у контекст избора наредне године. Опада поверење у владу Матеуша Моравјецког, инфлација је 16 процената, а Качински употребом национализма, глорификовањем породичних вредности и нападима на ЛГБТ популацију покушава да оснажи позицију владајуће партије међу руралним бирачима и старијим особама, који су окосница његове победе пре три године.

Организатори су одржали неколико панела на којима се расправљало о будућности конзервативизма, попут једног на тему „Може ли западна цивилизација да опстане без хришћанства”.

Геополитика је цинична и сурова, а њена логика слабије играче осуђује да се потчине моћнијима, чуло се од домаћина. Може ли онда Централна Европа да изгради сопствени идентитет, да одбраном конзервативних интереса изгради сопствену будућност? Можда и зато Запад губи битку за демократију. Али криза либералног поретка није везана само за исток Европе.