По­ве­ћан број мла­дих са шлогом због ковида 19

За са­мо го­ди­ну да­на по­сто­ја­ња код ви­ше од 600 па­ци­је­на­та у Цен­тру за ва­ску­лар­на обо­ље­ња мо­зга Ин­сти­ту­та за кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти „Де­ди­ње” ура­ђе­не су спе­ци­фич­не ин­тер­вен­ци­је на крв­ним су­до­ви­ма мо­зга и кич­ме­не мо­жди­не. Нај­ви­ше па­ци­је­на­та из до­ме­на не­у­ро­ра­ди­о­ло­ги­је ле­че­но је због мо­жда­них ане­у­ри­зми (про­ши­ре­ња крв­них су­до­ва у мо­згу), акут­них мо­жда­них уда­ра, сте­но­за крв­них су­до­ва мо­зга, спе­ци­фич­них ту­мо­ра…

Про­це­ду­ре ин­тер­вент­не не­у­ро­ра­ди­о­ло­ги­је спа­да­ју у ред ми­ни­мал­но ин­ва­зив­них тех­ни­ка јер се пре­ко ма­лог ре­за на ко­жи, пу­тем крв­них су­до­ва (ен­до­ва­ску­лар­но), до­ла­зи до па­то­ло­шке про­ме­не у цен­трал­ном нер­вном си­сте­му, ре­ги­ји гла­ве, вра­та или кич­ме, где се спе­ци­јал­ним ма­те­ри­ја­ли­ма про­ме­на тре­ти­ра. Ен­до­ва­ску­лар­ни трет­ман се оба­вља у ло­кал­ној ане­сте­зи­ји, са из­у­зет­ком па­ци­је­на­та ко­ји не мо­гу да са­ра­ђу­ју (код оних ко­ји има­ју кр­ва­ре­ња у мо­згу, пу­ца­ње ане­у­ри­зме, акут­ни ин­фаркт мо­зга). Пред­но­сти ових про­це­ду­ра су број­не, а из­ме­ђу оста­лог па­ци­јен­ти кра­ће оста­ју у бол­ни­ци (у про­се­ку 48 са­ти), бр­же се опо­ра­вља­ју и вра­ћа­ју се сва­ко­днев­ним ак­тив­но­сти­ма у ро­ку од пет да­на.

На че­лу ти­ма за ин­тер­вент­не не­у­ро­ра­ди­о­ло­шке про­це­ду­ре у овој уста­но­ви је прим. др Сло­бо­дан Ћу­ла­фић, не­у­ро­ра­ди­о­лог, ко­ји за „По­ли­ти­ку” ис­ти­че да је и ко­вид 19 ути­цао на по­ја­ву ових про­бле­ма код па­ци­је­на­та.

– По­ве­ћао се број мла­дих љу­ди ко­ји су има­ли мо­жда­ни удар у то­ку и на­кон пре­ле­жа­ног ко­ви­да 19. То је по­себ­но за­па­же­но код оних ко­ји има­ју из­ме­ђу 25 и 35 го­ди­на. Али, на сре­ћу, сви они ко­је смо ми ле­чи­ли су до­бро „про­шли”. Код нас је ле­че­но око 70 па­ци­је­на­та. Има­ли смо и јед­ну два­де­се­то­смо­го­ди­шњу труд­ни­цу на ле­че­њу због то­га – на­гла­сио је др Ћу­ла­фић.

Наш са­го­вор­ник ка­же да нај­ви­ше па­ци­је­на­та до­ла­зи због ане­у­ри­зми ко­је ни­су „пу­кле”, оних ко­је су иза­зва­ле кр­ва­ре­ње, као и та­ко­зва­них ар­те­ри­о­вен­ских мал­фор­ма­ци­ја мо­зга и кич­ме­не мо­жди­не. Па­ци­јен­ти до­ла­зе из свих кра­је­ва Ср­би­је, али и из Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је, Цр­не Го­ре, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не…

– Има­мо до­ста мла­дих па­ци­је­на­та. Љу­ди обич­но от­кри­ју да има­ју ане­у­ри­зму ка­да ура­де сни­ма­ње на маг­нет­ној ре­зо­нан­ци. У 95 од­сто слу­ча­је­ва оне су уро­ђе­не, а у пет од­сто слу­ча­је­ва су по­ве­за­не с по­вре­дом или ин­фек­ци­јом. Не­ка­да па­ци­јент има смет­ње по­пут гла­во­бо­ље, па­да кап­ка, смет­њи с ви­дом, гу­та­њем и гу­бит­ком рав­но­те­же, а не­ка­да не по­сто­ји ни­ка­кав знак да је про­блем при­су­тан. Ка­да до­ђе до пу­ца­ња ане­у­ри­зме, обич­но па­ци­јент има ја­ку гла­во­бо­љу и по­ре­ме­ћај све­сти. Ка­да про­блем от­кри­је­мо слу­чај­но, ура­ди се ин­тер­вен­ци­ја ко­ја тра­је по­ла са­та, па­ци­јент је бу­дан и мо­же бр­зо да се вра­ти сво­јим оба­ве­за­ма. Те­же је код љу­ди код ко­јих је до­шло до ње­ног пу­ца­ња – на­во­ди др Ћу­ла­фић.

Не­ка по­себ­на пре­вен­ти­ва за ова­ква ста­ња не по­сто­ји, ка­же наш са­го­вор­ник, али се мо­же по­са­ве­то­ва­ти љу­ди­ма ко­ји има­ју ја­ке гла­во­бо­ље да ура­де сни­ма­ње на маг­нет­ној ре­зо­нан­ци. Ка­да је реч о мал­фор­ма­ци­ја­ма, ле­ка­ри­ма је обич­но знак да про­блем по­сто­ји по­ја­ва епи­леп­си­је код мла­дих љу­ди.

– Не­кад уочи­мо про­блем слу­чај­но и та­да од­мах па­ци­јен­ту ко­ји има су­же­ње крв­ног су­да у мо­згу ста­ви­мо стент и он мо­же да жи­ви нор­мал­но. Нај­бо­ље ре­зул­та­те мо­же­мо да на­пра­ви­мо уко­ли­ко па­ци­јент стиг­не у бол­ни­цу у ро­ку од шест до осам са­ти од тре­нут­ка ка­да се по­ја­вио про­блем. Има­мо мо­гућ­но­сти и да уђе­мо у си­стем де­жур­ства бол­ни­ца у Бе­о­гра­ду за ре­ша­ва­ње ових про­бле­ма. Све ин­тер­вен­ци­је ко­је се ра­де у све­ту – ра­де се и код нас. По­себ­ни смо, јер ра­ди­мо ин­тер­вен­ци­је у буд­ном ста­њу, што се у све­ту спро­во­ди уз по­моћ ане­сте­зи­је – по­ја­шња­ва др Ћу­ла­фић.

Цен­тар за ва­ску­лар­на обо­ље­ња мо­зга чи­не ам­бу­лан­та за ин­тер­вент­ну не­у­ро­ра­ди­о­ло­ги­ју, оде­ље­ње по­лу­ин­тен­зив­не и ин­тен­зив­не не­ге, опе­ра­ци­о­ни блок – ан­гио-са­ла за ин­тер­вент­ну не­у­ро­ва­ску­лар­ну те­ра­пи­ју и ди­јаг­но­сти­ку, а по­себ­ни су и по то­ме што је на овом ме­сту пр­ви пут у зе­мљи и ре­ги­о­ну ура­ђе­но ме­ха­нич­ко ва­ђе­ње тром­ба па­ци­јен­ту ко­ме је им­план­ти­ра­на та­ко­зва­на ЛВАД пум­па ко­ја се ко­ри­сти код па­ци­је­на­та с тер­ми­нал­ном ср­ча­ном сла­бо­шћу.