Збирно и зборно место историје Ковина

Ковин – Исечци времена, обичаји, веровања и легенде житеља општине Ковин, Срба, Румуна, Мађара, Немаца, свих оних који су оставили отисак на тлу и у песку јужнобанатске равнице, нашли су своје место међу корицама „Ковинског летописа” из пера завичајног истраживача, новинара и публицисте Луцијана Богданова, легенде још за живота. Са таласа Радио Ковина емитованог дуже од деценије, од децембра 1996. до августа 2008. године, Богданов је публиковао сачуван фрагментарни пресек вишевековног бивствовања на овим просторима, фактографију, па и детаље села, све важне историјске моменте, те је његова књига збирно и зборно место ковинске историје, сабориште и полазиште.

„Да знамо, да се сећамо, памтимо, поштујемо, да се поносимо и волимо свој завичај. Ово је завет за будућа поколења, да допуне, надограде и наставе овај пионирски рад. Један комплетан живот уткан је у сваку пору повести Ковина и опредмећен у овом дневнику сваковремених догађања кроз векове. С огромном љубављу и неизмерним поштовањем, неуморни Луцијан Богданов је деценије посветио истраживањима ковинске историје, бележећи их и допуњавајући, из докумената, сопствених бележака и по усменом предању појединих ’информатора’. Објављивањем овог летописа спречавамо да историјски животопис Ковина, а уједно и његов монументални и мукотрпни вишедеценијски рад падне у заборав. Он је питак, читљив, али фактографски тачан. То је највећа вредност ове књиге”, истиче Миливоје Грчић, директор ковинског Центра за културу који је објавио „Ковински летопис”

Истрајно, предано, са жаром и урођеним даром да уочи, издвоји и пренесе читаоцу „Ковинских новина”, часопису „Либертатее”, слушаоцу Радио Ковина, Радио Новог Сада и румунског Радија Решице, завичајни истраживач и писац је бележио како је негда било у ковинском крају. Да се зна, остане у живом сећању, памти и поштује завичај. Грчић скреће и пажњу да је за приређивача био изазов задржати изворни текст, а неретко и компликоване кованице аутора и игре речи, пишчев стил приповедања, пренесе на „читљивији” начин. „Ковински летопис” Луцијана Богданова је, по његовим речима, дело изузетне вредности чији ће се значај моћи сагледати тек у годинама које следе, јер је од заборава заувек отргнут читав један свет, микрокосмос насеља.

Као дугогодишњи професор историје у ковинској Гимназији, приређивач издања, Милош Савић сведочи да млади данас о прошлости својих насеља не знају готово ништа. Одрастају у времену након гашења Радио Ковина, „Ковинских новина” и других штампаних локалних гласила, која су објављивала садржаје из прошлости и културе, уз пренатрпан курикулум, којем се наставницима не оставља ни простора ни времена, да се баве локалном историјом.

„Бојим се да ћемо последице непознавања прошлости насеља општине обичаја н традиције њених становника, свих занимљивости и непролазности, тек осетити у будућности, јер се она почињу доживљавати као нешто успутно, статично и неважно. У томе и видим вредност ове књиге, не само јер су објављене изузетно вредне чињенице сакупљене мукотрпним радом истраживача, већ и у томе што може дати кључан допринос у очувању културе, историје, традиције и, надасве, идентитета становника општине Ковин”, каже Савић.