О оцу Новог Београда

Зашто је Никола Добровић отац Новог Београда, како је он замислио Теразијску терасу и због чега је готово био заборављен? Одговоре на ова, али и многа друга питања даће прекосутра аутори изложбе „Никола Добровић: Под заставама модерних покрета” проф. др Марта Вукотић Лазар и архитекта мр Бојан Ковачевић.

Биће то још једна прилика да у Великој галерији Српске академије наука и уметности (САНУ), где је 24. маја отворена поставка о архитекти Добровићу, публика сазна и многе друге детаље о његовом животу и раду. На поставци чији је дизајн осмислила Марина Докмановић могу се могу видети Добровићеве личне ствари попут прибора за цртање, ручног сата, преписки и писама, бројна документа као што је скица регулације Београда на левој обали Саве из 1946. године, макете међу којима се издваја монументална комплекса Генералштаба, Теразијске терасе, хотела на Лопуду и четири виле...

То је за многе био довољан разлог да изложба, коју је досад видело више од 19.000 људи, буде са 14. августа продужена до 2. октобра ове године.

Макета Генералштаба, после затварања изложбе, највероватније ће бити изложена у Музеју науке и технике.

– Иако је основна интенција изложбе да у целини, заправо први пут уопште, прикаже опус и главне животне чињенице Николе Добровића, додатна пажња посвећена је здању Министарства одбране и Генералштаба, иначе озбиљно урушеног у НАТО агресији 1999. године. Због тога је Одбор за обележавање 125 година рођења Николе Добровића чији је председник академик Милан Лојаница одлучио да је веома значајно да у оквиру изложбе буде направљена, на основу разне доступне документације, макета комплекса у размери 1:125, аутора макете архитекте Влајка Јовановића. Сада Београђани, поготово они млађи који га ни не памте из ранијих времена, могу да се подсете изгледа антологијске Добровићеве архитектуре у међувремену проглашене за културно добро и тиме заштићене од даљих, мирнодопских, деструкција. Сада, очито, треба прећи са заштите на обнову културног добра, архитектонског бисера главног града – сматра Ковачевић.

Комплекс Генералштаба у Улици кнеза Милоша сматра се Добровићевим најзначајнијим пројектантским делом, али и једним од најбољих објеката изведених у 20. веку на овим просторима.

Поставка је уприличена поводом 125 година од Добровићевог рођења (Печуј 12. 2. 1897 – Београд 11. 1. 1967) и један је у низу догађаја којим ће САНУ обележити 2022. као годину посвећену Николи Добровићу, академику, првом градском архитекти Београда, професору Архитектонског факултета у престоници и једном од наших најзначајнијих архитеката модерног доба. Његов стваралачки опус подељен је по градовима и периодима у којима је стварао на прашко (1923–1934), дубровачко (1934–1943) и београдско раздобље (1945–1967).