Од свих болести менталне поремећаје најмање разумемо

Светска конференција о основним наукама и одрживом развоју одржана је у Српској академији наука и уметности, где се више од 60 научника из целог света окупило како би представило значај основних наука за одрживи развој, напредна основна истраживања у математици, физици, хемији и биологији, везу основних наука с другим наукама, иновацијама, инжењерством, енергетским технологијама, деловањем на климу и заштиту околине, као и доприносе у медицини, здрављу, осигурању воде и хране, али и образовању. Учесник овог важног скупа била је и Јелена Радуловић, професор на Одељењу за неуронауку, психијатрију и бихевиоралне науке Колеџа за медицину „Алберт Ајнштајн”, у Њујорку, и на Одељењу за биомедицину Универзитета у Архусу, Данска, која је говорила о унапређењу менталног здравља помоћу основне науке. У разговору за „Политику” она објашњава да смо у јединственој ситуацији да коришћењем нашег мозга покушавамо да схватимо како он ради, као и да је то јединствени систем који покушава – да разуме сам себе.

Како оцењујете лечење менталних поремећаја данас?

Стање у свету је веома лоше зато што су менталне болести оне које најмање разумемо од свих болести – то су болести ума. Знамо да је уопште ментално стање везано за рад мозга, међутим, јако мало знамо о стањима свести, а чак и мозак не разумемо довољно.

Шта је заправо предмет неуронауке и од којих се истраживања у тој дисциплини очекује значајан допринос лечењу менталних поремећаја?

Предмет рада неуронауке је изучавање механизама којима мозак ради, којима су нервне ћелије повезане, како се удружују у мрежи и како те неуронске мреже координисано у ствари регулишу све чега смо свесни, све шта знамо, чак и многе ствари којих нисмо свесни и које аутоматски обављамо. Мозак је тај који одржава целину наших и свих осталих сложених организама. Лично се бавим утицајем стресних доживљаја и стресних искустава на промену у мозгу и изучавам које су то промене које доводе до маладаптивних стања и поремећајима која наликују менталним болестима.

Када се очекује да ће резултати истраживања могућности унапређења менталног здравља помоћу неуронауке почети да се користе у клиничкој пракси?

Све неуронауке и све што знамо о менталним болестима почело је од филозофа. Ментално стање је у почетку код старих Грка и Римљана било предмет изучавања филозофије, али убрзо после тога од Галванија, кад се показало да неурони функционишу коришћењем електрицитета и у неуронским мрежама, преклиничка истраживања су нас довела до свега шта данас знамо о мозгу. Пре свега што ми можемо да лако уђемо у мозак животиње и да радимо дисекције, манипулације, да мењамо њихова стања, тако да су у ствари та преклиничка испитивања у току и оно што тренутно имамо на располагању од менталних болести јесте захваљујући тим истраживањима. Нажалост, много тога не знамо, укључујући и то до које мере се та преклиничка изучавања могу апликовати на људе и на људска патофизиолошка стања. Многе ствари могу да се примене, неке очигледно не могу. Људски мозак је много сложенији, тако да морамо више заједно да радимо с клиничарима и да усагласимо боље наше истраживање.