Od svih bolesti mentalne poremećaje najmanje razumemo

Svetska konferencija o osnovnim naukama i održivom razvoju održana je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, gde se više od 60 naučnika iz celog sveta okupilo kako bi predstavilo značaj osnovnih nauka za održivi razvoj, napredna osnovna istraživanja u matematici, fizici, hemiji i biologiji, vezu osnovnih nauka s drugim naukama, inovacijama, inženjerstvom, energetskim tehnologijama, delovanjem na klimu i zaštitu okoline, kao i doprinose u medicini, zdravlju, osiguranju vode i hrane, ali i obrazovanju. Učesnik ovog važnog skupa bila je i Jelena Radulović, profesor na Odeljenju za neuronauku, psihijatriju i bihevioralne nauke Koledža za medicinu „Albert Ajnštajn”, u Njujorku, i na Odeljenju za biomedicinu Univerziteta u Arhusu, Danska, koja je govorila o unapređenju mentalnog zdravlja pomoću osnovne nauke. U razgovoru za „Politiku” ona objašnjava da smo u jedinstvenoj situaciji da korišćenjem našeg mozga pokušavamo da shvatimo kako on radi, kao i da je to jedinstveni sistem koji pokušava – da razume sam sebe.

Kako ocenjujete lečenje mentalnih poremećaja danas?

Stanje u svetu je veoma loše zato što su mentalne bolesti one koje najmanje razumemo od svih bolesti – to su bolesti uma. Znamo da je uopšte mentalno stanje vezano za rad mozga, međutim, jako malo znamo o stanjima svesti, a čak i mozak ne razumemo dovoljno.

Šta je zapravo predmet neuronauke i od kojih se istraživanja u toj disciplini očekuje značajan doprinos lečenju mentalnih poremećaja?

Predmet rada neuronauke je izučavanje mehanizama kojima mozak radi, kojima su nervne ćelije povezane, kako se udružuju u mreži i kako te neuronske mreže koordinisano u stvari regulišu sve čega smo svesni, sve šta znamo, čak i mnoge stvari kojih nismo svesni i koje automatski obavljamo. Mozak je taj koji održava celinu naših i svih ostalih složenih organizama. Lično se bavim uticajem stresnih doživljaja i stresnih iskustava na promenu u mozgu i izučavam koje su to promene koje dovode do maladaptivnih stanja i poremećajima koja nalikuju mentalnim bolestima.

Kada se očekuje da će rezultati istraživanja mogućnosti unapređenja mentalnog zdravlja pomoću neuronauke početi da se koriste u kliničkoj praksi?

Sve neuronauke i sve što znamo o mentalnim bolestima počelo je od filozofa. Mentalno stanje je u početku kod starih Grka i Rimljana bilo predmet izučavanja filozofije, ali ubrzo posle toga od Galvanija, kad se pokazalo da neuroni funkcionišu korišćenjem elektriciteta i u neuronskim mrežama, preklinička istraživanja su nas dovela do svega šta danas znamo o mozgu. Pre svega što mi možemo da lako uđemo u mozak životinje i da radimo disekcije, manipulacije, da menjamo njihova stanja, tako da su u stvari ta preklinička ispitivanja u toku i ono što trenutno imamo na raspolaganju od mentalnih bolesti jeste zahvaljujući tim istraživanjima. Nažalost, mnogo toga ne znamo, uključujući i to do koje mere se ta preklinička izučavanja mogu aplikovati na ljude i na ljudska patofiziološka stanja. Mnoge stvari mogu da se primene, neke očigledno ne mogu. Ljudski mozak je mnogo složeniji, tako da moramo više zajedno da radimo s kliničarima i da usaglasimo bolje naše istraživanje.