48 сати лицемерја

Дакле, како се завршила спорна епизода "изванредне социопсихолошке анализе", како ријалити програм "48 сати свадба" назива први човек јавног сервиса, за разлику од чланова Одбора за равноправност полова Скупштине Србије који сматрају да је реч о недопустивом промовисању насиља над женама, због чега траже да Александар Тијанић поднесе оставку? Па, девојка која је од вереника редовно примала шамаре, ипак је стала пред матичара, а њен сада већ законити супруг свечано је пред камерама обећао да никад више неће да је бије, а пошто им је продукцијска кућа "Емоушн" платила брачно путовање – можда су у овом тренутку актери ТВ емисије која је подигла онолику прашину сада већ на неком лепом шпанском тргу...

Хепиенд?

Зависи из ког се угла посматра спорна емисија, али и реакције на њу. Извесно је да је млада узнемирила народне посланике и тако доспела на насловне стране и у ударне вести у електронским медијима, и да више неће надничити на дуванским пољима (што још не мора да значи и да ће јој живот у заједници са добростојећим земљорадником, склоним да неспоразуме решава шамарима, бити посут ружама). Да ли то значи да јавни сервис, уз благослов генералног директора, промовише насилничко понашање према женама, сасвим је друго питање, као и дилема да ли због тога Тијанић треба да поднесе оставку.

Посланици ЛДП искористили су ову прилику да подсете јавност на ружан и груб начин којим је директор медијског сервиса европске Србије у прошлости знао да "части" припаднице супротног пола. Тијанић је по томе познат, његов начин говора о женама представља чист сексизам, и ту спора нема. Све то, међутим, није било препрека да Тијанић постане генерални директор најважније медијске куће у Србији, коју финансирају и грађани и грађанке Србије. Да се не лажемо: Србија није политички коректно друштво, Србија је попустљива према онима који говоре о женама онако како то чини Тијанић, у Србији се сваког дана између мушкараца и жена дешава и горе од онога што смо чули и видели у прексиноћној емисији "48 сати свадба", а онај ко тврди да до пре две ноћи о томе није имао појма велики је лицемер. Сексиста попут Тијанића има и међу истакнутим члановима странке која најгорљивије тражи његову смену, што само говори у прилог тези да је лицемерје једно од основних обележја и наше политичке елите.

Тог лицемерја има и у новинарској елити, а оно је прексиноћ било упадљиво по томе што је медијска кућа Б92 случај "48 сати свадба" и захтев посланичке групе ЛДП-а да се Тијанић смени третирала као најважнији догађај дана. Све би се могло схватити као логичан део њихове уређивачке политике да није једне "ситнице" – "Великог брата", ријалити серијала који испуњава добар део програма ТВ Б92, а чији забавни и сваки други ниво није ништа бољи од других производа који стижу из "Емоушн" продукције. Осим тога, ако Б92 подупире инсистирање на Тијанићевој оставци, поставља се питање зашто се Веран Матић није осетио одговорним када је пролетос у ВИП издању "Великог брата" један од укућана лупао по столу мушким полним органом и то у присуству жена, о псовкама и осталим за емитовање на телевизији неприкладним речима да и не говоримо. Зар и то није врста насиља, не само над женама?

Другим речима, Веран Матић и Александар Тијанић имају нешто заједничко, што их повезује, а то је продукцијска кућа "Емоушн", која својим производима снабдева и РТС и ТВ Б92 (па и Жељка Митровића, односно ТВ Пинк). Њен власник се врло ретко медијски експонира, али се јуче огласио. Горан Стаменковић је, бранећи Тијанића, поручио политичарима да престану да се препуцавају преко његових емисија, са којим "Тијанић нема никакве везе"!

Можда заправо сви треба да се извинимо господину Стаменковићу, или, још боље, да му захвалимо што је његова емисија заслужна да је у Србији, коначно, питање односа према женама дошло на дневни ред. Ако ми сви заједно постанемо нетолерантни према сексизму, ако се сви нарогушимо кад неко понижава или кињи жене, тога ће у Србији бити мање. А чињеница је да, нажалост, још спадамо у земље у којима је шамарање супруга или девојака готово део фолклора, такорећи подразумевајући део љубавне везе због кога се нико претерано не узбуђује – јавност се узнемири тек кад се са шака пређе на убојитија средства, а жртве заврше на гробљу или у болници, ако имају више среће. Али и тада је то углавном само случај за црну хронику, мало је оних који у таквој врсти злочина виде нешто више. Хоћемо да кажемо, заправо, да је ово друштво у великој мери више него толерантно према свим облицима насиља над женама, не само физичком, те да не чуди што се та "толеранција" лако прелива и на телевизијске екране, ионако презасићене сценама насиља свих врста.