Барел испод 112 долара

Доскора плахе на сваку лошу геополитичку вест, светске берзе нафте ових дана су несвакидашње хладнокрвне.

Цена барела лаке америчке нафте са септембарским датумом испоруке срозала се јуче у Њујорку испод 112 долара, упркос новом заоштравању односа НАТО-а и Русије поводом сукоба у Јужној Осетији, повлачењу казахстанских и азербејџанских танкера из грузијских нафтних лука на Црном мору, одлуци Бритиш петролеума да затвори нафтовод у Грузији после гласина о бомбардовању тамошњих постројења. Вести о експлозији нафтовода у Кувајту и разорним последицама бомбашког напада курдских побуњеника на нафтна постројења на североистоку Турске, која ће у следећих неколико дана успорити извоз азербејџанске нафте до медитеранске луке Чејхан, такође нису утицале на силазни тренд цене северноатлантске нафте. Упркос лавини забрињавајућих вести са граница Евроазије, цена барела „брента” спустила се јуче у Лондону на „само” 110,47 долара.

Берзанска логика преко ноћи је измењена: данас чак ни вести о рату не заустављају драматични пад цене нафте, указује јуче „Волстрит џорнал”.

Ратничка реторика Вашингтона према Техерану, пркосне претње Ахмадинежадове владе да ће спречити пловидбу танкера кроз Ормуски пролаз у случају сукоба и објава вести да Израел увежбава десантна дејства на иранске циљеве вежбама у источном Средоземљу и Ираку... распалиле су зебње на берзама да нафте ускоро неће бити довољно на тржишту. Средином јула барел лаке америчке нафте са августовским датумом испоруке достигао је највишу цену у историји трговине од чак 147,21 долар. Вишемесечни пад вредности америчке валуте због посустајања тамошње привреде, мрачне процене председника ОПЕК-а Шакиба Келила да би барел нафте летос могао да кошта између 150 и 170 америчких долара понајвише због девалвације „американца” и уплива пребогатих шпекуланата на тржиште енергената, као и ескалација насиља у нафтоносној делти на југоистоку Нигерије, створили су прошлог месеца утисак да ће цена нафте у скоријој будућности само расти.

Десило се управо супротно.

Неочекивани пад увоза нафте на тржишту другог светског потрошача –Кине (најнижи од почетка године), алармантни сигнали успоравања глобалног привредног раста а посебно у Јапану и у еврозони, истрага о пословној тактици неких од водећих глобалних берзанских шпекуланата на тржишту нафте од прошле јесени... део су палете фактора који су од 11. јула до данас утицали да барел појевтини више од 30 америчких долара. Вести о рекордном расту америчког извоза – највећем у последње четири године, и постојано јачање долара последњих седмица – пред јесењи финиш председничких избора у САД – знатно су успели да обуздају атмосферу на светским берзама нафте и делимично поправе расположење на тржишту највећег светског потрошача нафте.

Берзе ипак не крију стрепњу због наглог пада цене нафте.

„Јевтинија нафта ником не шкоди, поставља се ипак питање да ли је драматични скок цене барела – инициран прошле јесени након потреса на америчком хипотекарном тржишту – заустављен и ако јесте да ли је раст цене барела сапет за дужи период”, упозоравају на берзама.

Тмурне привредне и геополитичке вести наговештавају ћудљиву јесен: „Неоконзервативизам америчких потрошача и успорени раст глобалне привреде довешће до непријатног завршетка пословне године у САД и новог слабљења америчке валуте”, већ прогнозира „Волстрит џорнал”.

У међувремену, геополитички фактори дижу тензију на светским берзама.

„Заоштравање дипломатске реторике између Вашингтона и НАТО-а према Русији поводом сукоба у Јужној Осетији могло би да пооштри ставове Москве унутар Савета безбедности поводом иранског нуклеарног програма али и низа других тема”, упозоравају стручњаци групе „Евроазија” у Њујорку. „Русија би у Савету безбедности УН могла постати још непопустљивија. Амерички стратешки интереси у том делу света а посебно енергетски коридори који заобилазе Русију могли би бити надаље угрожени”, преноси агенција „Блумберг”.

Летње поглавље јевтиније нафте је привремено?

Тања Вујић