Barel ispod 112 dolara

Doskora plahe na svaku lošu geopolitičku vest, svetske berze nafte ovih dana su nesvakidašnje hladnokrvne.

Cena barela lake američke nafte sa septembarskim datumom isporuke srozala se juče u Njujorku ispod 112 dolara, uprkos novom zaoštravanju odnosa NATO-a i Rusije povodom sukoba u Južnoj Osetiji, povlačenju kazahstanskih i azerbejdžanskih tankera iz gruzijskih naftnih luka na Crnom moru, odluci Britiš petroleuma da zatvori naftovod u Gruziji posle glasina o bombardovanju tamošnjih postrojenja. Vesti o eksploziji naftovoda u Kuvajtu i razornim posledicama bombaškog napada kurdskih pobunjenika na naftna postrojenja na severoistoku Turske, koja će u sledećih nekoliko dana usporiti izvoz azerbejdžanske nafte do mediteranske luke Čejhan, takođe nisu uticale na silazni trend cene severnoatlantske nafte. Uprkos lavini zabrinjavajućih vesti sa granica Evroazije, cena barela „brenta” spustila se juče u Londonu na „samo” 110,47 dolara.

Berzanska logika preko noći je izmenjena: danas čak ni vesti o ratu ne zaustavljaju dramatični pad cene nafte, ukazuje juče „Volstrit džornal”.

Ratnička retorika Vašingtona prema Teheranu, prkosne pretnje Ahmadinežadove vlade da će sprečiti plovidbu tankera kroz Ormuski prolaz u slučaju sukoba i objava vesti da Izrael uvežbava desantna dejstva na iranske ciljeve vežbama u istočnom Sredozemlju i Iraku... raspalile su zebnje na berzama da nafte uskoro neće biti dovoljno na tržištu. Sredinom jula barel lake američke nafte sa avgustovskim datumom isporuke dostigao je najvišu cenu u istoriji trgovine od čak 147,21 dolar. Višemesečni pad vrednosti američke valute zbog posustajanja tamošnje privrede, mračne procene predsednika OPEK-a Šakiba Kelila da bi barel nafte letos mogao da košta između 150 i 170 američkih dolara ponajviše zbog devalvacije „amerikanca” i upliva prebogatih špekulanata na tržište energenata, kao i eskalacija nasilja u naftonosnoj delti na jugoistoku Nigerije, stvorili su prošlog meseca utisak da će cena nafte u skorijoj budućnosti samo rasti.

Desilo se upravo suprotno.

Neočekivani pad uvoza nafte na tržištu drugog svetskog potrošača –Kine (najniži od početka godine), alarmantni signali usporavanja globalnog privrednog rasta a posebno u Japanu i u evrozoni, istraga o poslovnoj taktici nekih od vodećih globalnih berzanskih špekulanata na tržištu nafte od prošle jeseni... deo su palete faktora koji su od 11. jula do danas uticali da barel pojevtini više od 30 američkih dolara. Vesti o rekordnom rastu američkog izvoza – najvećem u poslednje četiri godine, i postojano jačanje dolara poslednjih sedmica – pred jesenji finiš predsedničkih izbora u SAD – znatno su uspeli da obuzdaju atmosferu na svetskim berzama nafte i delimično poprave raspoloženje na tržištu najvećeg svetskog potrošača nafte.

Berze ipak ne kriju strepnju zbog naglog pada cene nafte.

„Jevtinija nafta nikom ne škodi, postavlja se ipak pitanje da li je dramatični skok cene barela – iniciran prošle jeseni nakon potresa na američkom hipotekarnom tržištu – zaustavljen i ako jeste da li je rast cene barela sapet za duži period”, upozoravaju na berzama.

Tmurne privredne i geopolitičke vesti nagoveštavaju ćudljivu jesen: „Neokonzervativizam američkih potrošača i usporeni rast globalne privrede dovešće do neprijatnog završetka poslovne godine u SAD i novog slabljenja američke valute”, već prognozira „Volstrit džornal”.

U međuvremenu, geopolitički faktori dižu tenziju na svetskim berzama.

„Zaoštravanje diplomatske retorike između Vašingtona i NATO-a prema Rusiji povodom sukoba u Južnoj Osetiji moglo bi da pooštri stavove Moskve unutar Saveta bezbednosti povodom iranskog nuklearnog programa ali i niza drugih tema”, upozoravaju stručnjaci grupe „Evroazija” u Njujorku. „Rusija bi u Savetu bezbednosti UN mogla postati još nepopustljivija. Američki strateški interesi u tom delu sveta a posebno energetski koridori koji zaobilaze Rusiju mogli bi biti nadalje ugroženi”, prenosi agencija „Blumberg”.

Letnje poglavlje jevtinije nafte je privremeno?

Tanja Vujić