Медведеву скочио рејтинг

Специјално за „Политику“
Москва, 12. августа – Док је Путин на отварању Олимпијаде разговарао са америчким председником Бушом, „господин Медведев је крстарио Волгом“.

„Сад може да крстари Волгом до остатка мандата, може слободно да продужи и до Бахама“, цитира „Њујорк тајмс“ текст Јулије Латињине из руских интернет новина „Дејли магазин“, алудирајући на то да је понашање Русије у вези са грузијско-јужноосетијским конфликтом определио премијер Владимир Путин, уместо председника Медведева. Књижевница, позната као жесток критичар Путинове политике, додаје: „Први пут у животу морам да признам да се дивим способности Владимира Путина да задржи своју моћ.“

Ко је донео одлуку да Русија у Грузији интервенише онако како је то учинила, питање је које не поставља само западна штампа. И у Русији многи верују да је то учинио Путин лично. Чињеницу да је прошло 16 сати пре него што су руски тенкови ушли у Јужну Осетију коментарисали су многи. „Шта је радио наш председник“, питали су медији. Заиста, Медведев се појавио на телевизији и објавио одлуку о уласку руске војске у Јужну Осетију тек нешто после поднева 8. августа. Вест о упаду грузијских трупа у Јужну Осетију затекла га је на једнонедељном годишњем одмору који је већ једном прекидао због сахране Солжењицина. О његовим активностима медији су јављали из часа у час – председник је обавештен, председник прати ситуацију...

(/slika2)Путинова изјава у Пекингу, у којој је рекао да је „грузијско руководство предузело веома агресивна дејства против Јужне Осетије и фактички започело рат уз примену тешке технике, артиљерије, и тенкова“, као и да ће то „наравно изазвати одговор“, са задовољством је примљена у руској јавности, која је листом била за помоћ Јужној Осетији. И власт и опозиција у овом случају су биле јединствене, тако да је наведени текст Латињине редак изузетак.

Тек потом уследило је говор Медведева на седници Савета безбедности Русије:

„У складу са Уставом и федералним законодавством, као председник Руске Федерације, обавезан сам да штитим живот и достојанство руских грађана, ма где се они налазили. Логика корака које ћемо предузимати диктирана је тим околностима. Ми нећемо допустити да наши сународници гину некажњено, кривци морају да буду заслужено кажњени.“

 „Њујорк тајмс“ јуче примећује да су Руси имали прилику да на ТВ гледају Путина како засуканих рукава делује на терену, доноси одлуке, помаже избеглицама, док Медведев седи у свом кабинету, и из тога извлачи закључак да је права власт у Русији и после истека председничког мандата ипак остала код Путина. Треба, међутим, имати у виду да њих двојица имају и различита уставна овлашћења. Одлуку о ангажовању војске не доноси премијер већ председник, а он то чини на основу података које добија од својих сарадника, међу којима је најважнији његов први министар. У ратовима су ретке ситуације које захтевају да се главнокомандујући нађе на фронту. Руској јавности је саопштено да је Путина у Северну Осетију послао управо Медведев првог дана кад су почели сукоби (на седници Савета безбедности Русије рекао је да „даје задатак“ премијеру и министру за ванредне ситуације да се позабаве ситуацијом и организују помоћ Јужној Осетији). Тек после тога је Путин изменио своју маршруту и дошао у Владикавказ.

Поред тога, први пут од смене власти руски ТВ гледаоци имали су прилику да виде како изгледа кад премијер Путин реферише председнику Медведеву. До сада су камере увек бележиле њихове сусрете, али без тона. Сценарио је био исти као и кад је председник Путин „преслишавао своје премијере“. Разлика је била само у томе што би Путин обично почео речима: „Поднесите извештај“, док Медведев каже: „Желео бих да чујем ваше мишљење“. У слику „меког“ Медведева која је створена откад га је Путин предложио за председника тешко се уклапају одлуке каква је ангажовање војске у другој држави. Западна штампа полази од тога да то некако више „лежи“ кагебеовцу Путину.

Пажљиви посматрачи, могли су, међутим, током ова три месеца да се увере да политика Медведева није ништа „мекша“ од Путинове. Напротив, неке његове изјаве наилазиле су и на коментаре типа „тако нешто ни од Путина нисмо чули“. Суштина је, очигледно, остала иста, само се форма разликује.

И коначно, иако је Русија малтене „одахнула“ кад се Путин вратио из Пекинга, рејтинг Медведева је, по истраживању јавног мњења, нагло скочио после одлуке о помоћи Јужној Осетији. А да се председник консултовао с Путином и пре доношења одлуке, у то не треба сумњати.