Medvedevu skočio rejting

Specijalno za „Politiku“
Moskva, 12. avgusta – Dok je Putin na otvaranju Olimpijade razgovarao sa američkim predsednikom Bušom, „gospodin Medvedev je krstario Volgom“.

„Sad može da krstari Volgom do ostatka mandata, može slobodno da produži i do Bahama“, citira „Njujork tajms“ tekst Julije Latinjine iz ruskih internet novina „Dejli magazin“, aludirajući na to da je ponašanje Rusije u vezi sa gruzijsko-južnoosetijskim konfliktom opredelio premijer Vladimir Putin, umesto predsednika Medvedeva. Književnica, poznata kao žestok kritičar Putinove politike, dodaje: „Prvi put u životu moram da priznam da se divim sposobnosti Vladimira Putina da zadrži svoju moć.“

Ko je doneo odluku da Rusija u Gruziji interveniše onako kako je to učinila, pitanje je koje ne postavlja samo zapadna štampa. I u Rusiji mnogi veruju da je to učinio Putin lično. Činjenicu da je prošlo 16 sati pre nego što su ruski tenkovi ušli u Južnu Osetiju komentarisali su mnogi. „Šta je radio naš predsednik“, pitali su mediji. Zaista, Medvedev se pojavio na televiziji i objavio odluku o ulasku ruske vojske u Južnu Osetiju tek nešto posle podneva 8. avgusta. Vest o upadu gruzijskih trupa u Južnu Osetiju zatekla ga je na jednonedeljnom godišnjem odmoru koji je već jednom prekidao zbog sahrane Solženjicina. O njegovim aktivnostima mediji su javljali iz časa u čas – predsednik je obavešten, predsednik prati situaciju...

(/slika2)Putinova izjava u Pekingu, u kojoj je rekao da je „gruzijsko rukovodstvo preduzelo veoma agresivna dejstva protiv Južne Osetije i faktički započelo rat uz primenu teške tehnike, artiljerije, i tenkova“, kao i da će to „naravno izazvati odgovor“, sa zadovoljstvom je primljena u ruskoj javnosti, koja je listom bila za pomoć Južnoj Osetiji. I vlast i opozicija u ovom slučaju su bile jedinstvene, tako da je navedeni tekst Latinjine redak izuzetak.

Tek potom usledilo je govor Medvedeva na sednici Saveta bezbednosti Rusije:

„U skladu sa Ustavom i federalnim zakonodavstvom, kao predsednik Ruske Federacije, obavezan sam da štitim život i dostojanstvo ruskih građana, ma gde se oni nalazili. Logika koraka koje ćemo preduzimati diktirana je tim okolnostima. Mi nećemo dopustiti da naši sunarodnici ginu nekažnjeno, krivci moraju da budu zasluženo kažnjeni.“

 „Njujork tajms“ juče primećuje da su Rusi imali priliku da na TV gledaju Putina kako zasukanih rukava deluje na terenu, donosi odluke, pomaže izbeglicama, dok Medvedev sedi u svom kabinetu, i iz toga izvlači zaključak da je prava vlast u Rusiji i posle isteka predsedničkog mandata ipak ostala kod Putina. Treba, međutim, imati u vidu da njih dvojica imaju i različita ustavna ovlašćenja. Odluku o angažovanju vojske ne donosi premijer već predsednik, a on to čini na osnovu podataka koje dobija od svojih saradnika, među kojima je najvažniji njegov prvi ministar. U ratovima su retke situacije koje zahtevaju da se glavnokomandujući nađe na frontu. Ruskoj javnosti je saopšteno da je Putina u Severnu Osetiju poslao upravo Medvedev prvog dana kad su počeli sukobi (na sednici Saveta bezbednosti Rusije rekao je da „daje zadatak“ premijeru i ministru za vanredne situacije da se pozabave situacijom i organizuju pomoć Južnoj Osetiji). Tek posle toga je Putin izmenio svoju maršrutu i došao u Vladikavkaz.

Pored toga, prvi put od smene vlasti ruski TV gledaoci imali su priliku da vide kako izgleda kad premijer Putin referiše predsedniku Medvedevu. Do sada su kamere uvek beležile njihove susrete, ali bez tona. Scenario je bio isti kao i kad je predsednik Putin „preslišavao svoje premijere“. Razlika je bila samo u tome što bi Putin obično počeo rečima: „Podnesite izveštaj“, dok Medvedev kaže: „Želeo bih da čujem vaše mišljenje“. U sliku „mekog“ Medvedeva koja je stvorena otkad ga je Putin predložio za predsednika teško se uklapaju odluke kakva je angažovanje vojske u drugoj državi. Zapadna štampa polazi od toga da to nekako više „leži“ kagebeovcu Putinu.

Pažljivi posmatrači, mogli su, međutim, tokom ova tri meseca da se uvere da politika Medvedeva nije ništa „mekša“ od Putinove. Naprotiv, neke njegove izjave nailazile su i na komentare tipa „tako nešto ni od Putina nismo čuli“. Suština je, očigledno, ostala ista, samo se forma razlikuje.

I konačno, iako je Rusija maltene „odahnula“ kad se Putin vratio iz Pekinga, rejting Medvedeva je, po istraživanju javnog mnjenja, naglo skočio posle odluke o pomoći Južnoj Osetiji. A da se predsednik konsultovao s Putinom i pre donošenja odluke, u to ne treba sumnjati.