Двадесет четири хиљаде пољубаца за Италијане

Утицај италијанске популарне културе у Југославији од 1955. до 1965. године у студији „Двадесет четири хиљаде пољубаца” подробно је анализирала Франческа Роланди, млада италијанска научница, која је на Универзитету у Торину одбранила овај свој докторски рад из славистике. После италијанског издања те књиге из 2015. године, сада га у издању „Геопоетике”, у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду, читамо у преводу Иване Симић Ћорлуке и Марије Ћојбашић.

Главна подручја истраживања Франческе Роланди сежу од културне и социјалне историје у области северног Јадрана и на постјугословенском простору, до историје миграције и избеглиштва у Европи 20. века. Она тренутно борави у Београду и бави се истраживачким радом у оквиру Европског савета за истраживања проблема избеглиштва, при Масариковом институту и архиву Чешке академије наука.

Према речима Јасне Новаков Сибиновић, извршне уреднице „Геопоетике”, иако је реч о теоријској књизи, насталој на основу докторске дисертације, шира публика ће с лакоћом читати ово штиво које пре свега истражује утицаје популарне италијанске културе, музике и филма, на југословенску. Милан Ристовић, уредник издања, нагласио је важност педесетих и шездесетих година 20. века за обе културе, када је Италија правила важне искораке у економији, а Југославија се полако отварала ка свету. То отварање се управо дешавало на пољу популарне културе, због чега књига и носи наслов по песми Адријана Ћелентана.

Ауторка Франческа Роланди је указала и на тешкоће у тадашњим политичким односима Италије и Југославије, који су ипак попустиле 1954. године привременим решењем тршћанске кризе. Шездесетих је Трст постао симбол шопинга за Југословене и њихов прозор у свет, а Италија је била посебно место за Југославију у односу на друге западне земље.