Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Злочини над српском децом

(Новица Коцић)

Оптужница Тужилаштва за ратне злочине Србије против четири висока официра Хрватског ратног ваздухопловства додатно је погоршала ионако лоше међудржавне односе Србије и Хрватске. Хрватски официри су оптужени због ратног злочина извршеног 7. и 8. августа 1995. године, када су хрватски авиони дејствовали по српским цивилима који су се кретали у избегличкој колони током операције хрватских снага „Олуја”. Ратни злочин се догодио на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, и у месту Сводна код Новог Града на територији Босне и Херцеговине. Том приликом је погинуло 13 особа, од којих је четворо деце и трудна девојка. Рањена су 24 човека, међу њима и деветоро деце. Сви они су били цивили српске националности, протерани са својих вековних огњишта на територији Републике Српске Крајине.

Хрватска јавност је у препознатљивом стилу дочекала ту оптужницу, окарактерисала је као наставак „великосрпске агресије” и напад на дигнитет праведног хрватског домовинског рата. У тим ставовима су јединствени и хрватски грађани и државно руководство. Малобројни су појединци који су јавно изнели став да би тај случај требало да има искључиво судски епилог.

Српска јавност је по ко зна који пут изненађена хрватском оптужбом за оружану агресију Србије према Хрватској 1991. године и одсуством емпатије према убијеним српским цивилима, а нарочито према убијеној деци.

Страдање српске деце у оружаним сукобима на територији Хрватске има дугу традицију. У току Другог светског рата на простору Лике, од укупних цивилних жртава, четвртину су чинила деца узраста до 15 година. Слично је било и у осталим деловима НДХ. Српска деца су убијана на најсвирепији начин. Њихова патња у дечјим концентрационим логорима јединствена је у свету. Ту злочиначку страст за убијањем српске деце најбоље описује изјава жупана Жупе Лике и Гацке Јосипа Јоле Бујановића, католичког свештеника, а касније усташког бојника, који је рекао: „У Хрватској дотле неће бити мира, док буде у њој и једно Српче дисало”. На суђењима ратним злочинцима после Другог светског рата, као и убицама породице Зец у Загребу, могло се уочити „оправдање” да су деца убијана као будући великосрпски агресори, четници и могући злочинци према хрватском народу.

Страдање деце у ратовима остало је у сенци прокламованог братства и јединства, те познатих покушаја ресетовања нарушених међудржавних односа ради наводне боље будућности.

О оптужници за ратни злочин хрватских официра нису се изјаснили представници ЕУ и НАТО-а, иако се често изјашњавају у вези с многим догађајима у нашој држави. Како би они могли да објасне да се злочин догодио 60 километара у дубини територије Босне и Херцеговине, и како је то небо 1995. године било отворено за дејство хрватских авиона по беспомоћној колони српских цивила, а истовремено је 1992. године било затворено за југословенске авионе који је требало да донесу кисеоник за спас 12 бањалучких беба.

Према изјавама хрватских пилота, они су тих дана ишли на задатак слободног лова. И лаицима је јасно да су током извршења задатка пилоти могли да уоче колону цивила, у којој, према сведочењу присутних, није било војних борбених и неборбених возила. О избору циља – цивила у колони – нису могли да науче у југословенским војним школама.

Хрватски пилоти прелетали су с једне зараћене стране на другу у оружаним сукобима, на брзину мењајући идеологије и војне доктрине. Пилоти Иван Седлак, Рудолф Перешин, Данијел Боровић и Ивица Ивандић авионима МиГ-21 одлетели су у хрватско јато у току 1991. и 1992. године. Надамо се да ће Суд за ратне злочине у Београду установити одговорност хрватских официра у командном ланцу, као и пилота непосредних извршилаца борбених дејстава по српским цивилима у избегличкој колони.

Ђорђе Пражић,
Нови Београд

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ja
Sve dok budu hodali po kostima srpskih žrtava bez imalo pokajanja, neće im biti dobro.
Jorge
Znate li možda je li bilo djece u Slavonskom Brodu?
Postoji i preki sud
Šta očekivati od dezertera . . .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.