Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛМСКА КРИТИКА

Свака је душа жељна добра

Филм: „Света Петка – Крст у пустињи”, режија: Хаџи-Александар Ђуровић, улоге: Милена Предић, Милица Стефановић, Филип Хајдуковић, Данијел Сич, Бранислав Томашевић, Андреј Шепетковски, Мариам Амер... трајање: 123 минута, производња: Србија/Јордан, 2022.
Из филма „Света Петка – Крст у пустињи” (Фото:-дистрибутерска кућа „Арт Виста”)

Ретки су, али постоје, медитативни и есејистички филмови стања чије ослонце не чине уобичајено пожељни сплетови драмских радњи с којима се лакше допире до гледаоца већ се ауторово хтење, унутрашња (за)мисао, порука или поука трансмитује сликом, а прима, прихвата и разуме отвореним срцем и душом. Један од таквих филмова јесте и „Света Петка – Крст у пустињи” редитеља, косценаристе, директора фотографије, монтажера и продуцента Хаџи-Александра Ђуровића.

Овај религијско медитативни, у неку руку и молитвени, а у сваком смислу ауторски филм, настао је према бестселеру „Петкана” његове мајке Љиљане Хабјановић Ђуровић (она је и косценариста и копродуцент), као филмска адаптација житија изузетно вољене и поштоване светитељке, као делимична интерпретација романа, додатно на самом почетку и крају подржана документаристичким сведочанствима о вековном трајању снажног и интензивног присуства култа Свете Петке у православном хришћанском свету, у српској верској и народној традицији.

Ђуровић нам приповеда о Петкани, жени рођеној у византијском Епивату (данашња Турска), потом и монахињи Параскеви, замонашеној у цариградској светософијској цркви, која је после ходочашћа у Јерусалим наставила свој живот провевши као испосница чак 40 година у Јорданској пустињи, уз молитвену спознају и Бога и саме себе и своје верујуће снаге. Ђуровићев фокус је управо на њеним испосничким, аскетским, пустињским годинама, на њеним свакодневним молитвама и борби са унутрашњим „демонима” и антихристовим атацима, на минималним сусретима са локалним бедуинским становништвом (остварено дугогодишње пријатељство са девојчицом Зајнебом) и на њеном истрајавању да следи пут богочовека Христа и потпуне духовне хармоније...

 Ауторова замисао је компактна и јасна, његов филм плени стилским јединством и снажном аудио-визуелном структуром. И то јесу његови главни адути. И ако се рачуна по оном да „суштинске врлине извиру из љубави”, онда је јасно Ђуровићево филмско постигнуће. Он је на филмски неуобичајен начин отворио простор за одуховљен свет покретне слике, и кроз лик Петкане показао како човек тежи ка томе да стекне мир, љубав и врлину у себи, љубав према богу која се прелива на људе.

Са драмског становишта Хаџи Ђуровићев филм је минималистички. Постоји тај оптерећујући недостатак заплета, драмских радњи и сукоба, јачег емотивног развоја главног лика, чак и филмски атрактивније приче (једноличност се повремено „разбија” флешбековима из њеног световног живота)... Ипак, са значењског становишта, његов филм је пун душевног добра. Он није намењен само и искључиво православним верницима и религиозним људима већ свакој гледаочевој души која је жељна добра и размишљања о победама над сопственим слабостима. Петкана је жеђ своје душе препознала на време, још као веома млада (говоримо о десетом веку), посветила је свој усамљенички живот боготражитељству и хришћанску је мисао умела после да подели са људима. И на томе се ауторово задовољење негде и зауставља. Можда и зато што би све друго и другачије било знатно продукцијски захтевније и сложеније, а за то је потребнија много већа финансијска снага...

За тумача лика Петкане Хаџи-Александар Ђуровић је одабрао глумицу Милену Предић чија је појава и интерпретација и издашна и посвећена и у задатим оквирима баш успешна. У споредним улогама су: Милица Стефановић (улога демона), Филип Хајдуковић, Јадранка Селец, Данијел Сич, Бранислав Томашевић, Андреј Шепетковски, Младен Совиљ и врло добра Јорданка Мариам Амер у улози Зајнебе...

Како је Хаџи-Џуровићев „Света Петка – Крст у пустињу” и прва српско-јорданска копродукција, међу члановима екипе је и велики број филмских стваралаца и радника из Јордана, што се показало као успешно и добро. Визуелно је фасцинантна та Јорданска пустиња коју је камера у рукама самог редитеља овековечила за дуже памћење. И поштовања је вредно то вишеструко ауторско присуство у настанку оваквог копродукцијског филма...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.