Сви европски трговци подигли цену шећера

Већ пет месеци за редом светске цене хране падају, према извештају ФАО, али се то не одражава и на ценовнике у малопродаји ни на европском, ни на домаћем тржишту. Супермаркети и дисконти у Немачкој су почетком ове недеље поново подигли цене многих прехрамбених производа, али магазин „Фокус” посебно указује да су сви супермаркети и дисконти подигли цену шећера. За најјефтинији шећер потрошачи морају сада да плаћају 1,29 центи, што је раст од 65 одсто. У радњама дисконтних ланаца „Алди”, „Лидл” и „Нето” прошле недеље шећер се могао купити још за 79 центи. И шећер у коцкама је поскупео, тако да килограм више не кошта 99 центи, већ 1,49 евра, што је поскупљење од 50 одсто. Шећер у праху је поскупео чак 100 одсто. То је утицало и на кондиторску индустрију, па је тако, на пример, кекс поскупео за 20 одсто, мед за 30 процената, а кечап за 50 одсто. „Фокус” указује да овај раст цена није последњи, јер произвођачи траже још веће цене.Све ово резултат је енормног скока цена шећера у последњих десетак дана у Европи, што се сада одражава и на малопродају.

Утицај суше на приносе шећерне репе већ је евидентан, а цене шећера на берзи недавно су достигле десетогодишњи максимум.

Према прошлонедељној измени уредбе о ограниченим ценама намирница, и произвођачима и трговцима у Србији, такође је дата могућност да кристал шећер у радњама може да поскупи за шест динара по килограму – са 102,99 на 109,99 динара.

До када ће тај ниво одржати и даље је неизвесно јер је шећерна репа ове године засејана за око 10.000 хектара мање него прошле године. Уз пад приноса услед неповољних временских прилика јасно је да би и на домаћем тржишту његова цена могла да иде на горе у наредном периоду. Стручњаци наводе да Србија у производњи шећера задовољава домаће потребе, али да ће ове тражене намирнице сигурно бити мање за извоз.

Да ће се о високој цени шећера у Европи полемисати ове јесени било је јасно још почетком прошле године када се предвиђао пад производње у наредне две сезоне, уз наговештај да ће ЕУ морати да увози шећер.

Разлози за пад производње су бројни, а кључна је незаинтересованост пољопривредника за сејање ове културе, делом због незадовољавајуће откупне цене, али делимично и због дуготрајне забране појединих пестицида који се користе у третирању ове биљне врсте. После дозволе о поновној употреби препарата неоникотиноида (који штети пчелама) у заштити репе, стручњаци сматрају да постоји шанса да се резултати мало побољшају у наредним годинама.

Европска производња такође је била угрожена и увозом шећера из Бразила, који је драстично оборио цену домаћег.

Водећи произвођачи шећерне репе, Немачка и Француска, још су 2020. засејали за 2,3 одсто мање репе, а то је довело до затварања појединих шећерана. Французи су због штеточина које су напале ову културу у међувремену имали једну од најгорих сезона у последњих 20 година.

Специјализовани немачки портал „Агрархојете” тада је објавио како се очекује да европски произвођачи шећерне репе више неће моћи у потпуности да снабдевају прехрамбену индустрију.