Удворички пут славе

Тежећи да се улепша и покаже бољом него што јесте, свака власт настоји да придобије уметнике и писце који ће бити у њеној функцији. Очекујући да је похвале, дају подршку и славе, спремна је да узврати и међу једнакима учини неке једнакијим од других. Пред искушењем да буду заведени, миљеници муза прихватају ту сарадњу са влашћу као увећану могућност да се креативно остваре и статусно потврде. Међутим, у тој сарадњи својим неумереним величањем актуелне власти често изгубе меру, па њихово идолопоклонство постаје образац понашања и према другима.

Жељни афирмације, поштовања и славе, писци показују такав однос и према уредницима, критичарима, новинарима којима дарују и посвећују своје књиге. Својим посветама: „изузетном”, „луцидном”, „првом перу”, „најбољем”, „најпаметнијем”, они не штеде комплименте и речи хвале којима неумерено величају оне од којих очекују повољан третман и узвратну похвалу. Да би стекли жељено поштовање, они губе сопствено самопоштовање у некритичком односу према онима који имају извесну моћ.

На примеру написаних или изговорених речи може се видети када прекорачењем мере и границе доброг укуса однос према властима постаје удворичко понашање. Несумњиво је да су људи одувек испољавали склоност да се приближе и умилостиве онима који имају одређену моћ, значај или статус. Приближити се таквим појединцима значило је задобити њихову пажњу и наклоност, стећи жељену сигурност и заштиту, а тиме и лакше остварити одређене интересе.

Међутим, због осећања угрожености, појединац је и присиљен да се неумереним хваљењем брани и штити од онога који представља реалну опасност за њега. Уколико је разумљив Мандељштамов гест када је, након песме са јасним алузијама на тоталитарни карактер Стаљинове владавине, и пао у немилост диктатора и у неуспешном покушају да избегне погубљење написао и песму у којој је и величао његову власт.

За разлику од принудног понашања којим се човек у величању оног од кога му зависи опстанак прилагођава и прихвата понижење да би преживео, удвориштво је одређено слободним и добровољним самопонижавајућим неумереним хваљењем и слављењем носиоца моћи зарад лакшег остварења одређене личне користи. Док изнуђеним удворичким понашањем појединац тежи да буде оно што и сви други, да по највећу цену самопонижења опстане, удворица настоји да својим поступцима постигне више него што други имају, да стекне одређену привилегију и оствари неку добит. У том смислу се од удвориштва као свесног, систематског и прорачунатог понашања разликују појединачни удворички гестови везани за одређену ситуацију и учињени зарад тренутног ефекта потврђивања своје лојалности. У амбијенту идолопоклоничког односа према носиоцима власти, овакви гестови су показатељ психолошког стања у којем се формира црта удворичког менталитета.

У разликовања удвориштва од других облика сличног понашања, треба имати у виду да и чињеница смрти повлачи линију испод које неумерено хваљење оног који више није међу живима не значи удворичко понашање већ израз поштовања. Удвориштво исказују песници према живим носиоцима највиших власти, док је величање владара након смрти у функцији стварања и јачања њиховог култа. Оде умрлом владару могу бити и конформистичка самопрепорука његовом наследнику, израз лојалности династији или постојећој власти, али немају изричит и непосредан удворички карактер.

Без обзира на то да ли је слободно и искрено или изнуђено и симулирано, удворичким  понашањем се тежи остварењу жељеног циља. То је начин самоодрицања и самопоништавања које се чини као свесна или несвесна жртва оном који се настоји да приволи и задовољи. Хвалећи и величајући оног од кога се очекује нека корист, посеже се за лажима којима се настоји обманути други, а уверавањем и себе у те лажи самообмана постаје врста удворичке рационализације. За разлику од похвала упућених неоспорним вредностима, хваљење спорног је пристајање на лаж која има значење неморалног чина. На основу изреченог није тешко увидети којим су побудама мотивисани писци поменутих посвета када неосновано хвале, величају и славе потенцијалне приказиваче и медијске промоторе својих књига.