Стални раст плата задржава грађевинске инжењере у нашој земљи

Готово половина компанија у Немачкој принуђена је да смањи понуду и ограничи пословање због недостатка радне снаге, показало је недавно истраживање немачког Економског института ИФО. На подручју Балкана, додају истраживачи, узрок истог проблема је другачији. Радници и стручњаци различитих профила одлазе у богатије земље тражећи бољи посао и вишу зараду, остављајући упражњена радна места, а баш такав је случај и са Србијом. Наводе и да су активне иницијативе за брендирање послодаваца и ближа сарадња са универзитетима неки од метода да се дође до кандидата.

Када је реч о грађевинарству у Србији, тренд одласка младих инжењера у доброј мери је обустављен, иако не постоји прецизна статистика о броју оних који одлазе, потврђује за „Политику” проф. Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета у Београду.

– Разлог је велика потражња и могућност промене фирме, уз добијање бољих услова рада и веће плате. Прошло је време када су инжењери од приправника до пензије проводили у једном предузећу. У Србији послује велики број иностраних грађевинских фирми из Кине, Русије, Турске, САД, Азербејџана. Изузетно су задовољне квалитетом наших инжењера па се често дешава да они из домаћих пређу у иностране. То је још један од разлога за стални пораст плата грађевинских инжењера – објашњава проф. Кузмановић.

Према његовим сазнањима, почетне плате крећу се од 80.000 до 120.000 динара, али брзо расту. Већ после неколико месеци у пројектном бироу или на градилишту, чим стекне мало искуства инжењер добија повишицу, а одговорни пројектанти и извођачи са лиценцама Инжењерске коморе Србије имају плате и до 2.000-3.000 евра. Међутим, имајући у виду интересовање грађевинске индустрије и захтеве за нашим инжењерима, процене су да је српској привреди последњих година потребно између 700 и 800 инжењера годишње.

– То значи да нам по години недостаје 200 до 300 нових грађевинских инжењера. Због тога, као и због недостатка квалификованих радника, наше фирме немају капацитет да уговарају послове на иностраним тржиштима као некад – наглашава проф. Кузмановић.

Грађевински факултет у Београду годишње упише између 350 и 400 бруцоша, док је број свршених мастер инжењера око 250. Тај број представља више од половине инжењера грађевинарства и геодезије који годишње дипломира у Србији.

– Периодично прибављамо податке од Националне службе за запошљавање и већ дуже на тржишту рада нема незапослених грађевинских и геодетских инжењера. С обзиром на инвестициони циклус који траје већ пет-шест година, као и број издатих грађевинских дозвола и објеката који се граде, јасно је да потражња надмашује понуду – додаје он.

Ова високошколска установа готово свакодневно добија захтеве од колега из грађевинских фирми да им пошаљу неког дипломца. Међутим, како открива декан, студенти почињу да раде и пре завршетка мастер студија, тако да факултет није у могућности да помогне фирмама.

– Због тога смо од 2019. почели да организујемо Сајам стипендија, јер је то једини начин да фирме воде планску кадровску политику запошљавања младих инжењера. До сада је на свим модулима и студијским програмима подељено више од 200 стипендија, од 20.000 динара, до чак 450 евра месечно. Искуства показују да су сви задовољни, тако да ћемо добру праксу наставити организацијом четвртог сајма, почетком децембра ове године – најављује проф. Владан Кузмановић.